ВИДОВДАН: ВЕЧНО СЕЋАЊЕ НА КОСОВСКИ БОЈ

Српски народ улази у 629.Видовдан од легендарног Косовског боја. Током свих ових протеклих векова, дух Косовског завета, Обилића и Лазаревог подвига у нашем народу одржавао је веру у боље сутра.

Тешки векови стране окупације и окрутне тираније били су лакше подношљиви генерацијама Срба које су се напајале Косовом пољем,витешким погледом на свет и надом у обнову српског Царства.

фото Профимедија

фото Профимедија

Дух Косова, који са собом носи оптимизам и борбеност, изродио је почетком 19.века херојску генерацију Карађорђевих устаника који су својом   борбом и одлучношћу отпочели процес обнове српске државности на Балканском полуострву. Нуклеус државне суверености и националног уједињења покренут Карађорђевим устанком, наставио је развијати и проширивати Милош Велики. Током читавог 19.века Србија јача економски, војно и територијално. На Берлинском конгресу 1878.године  Србија и Црна Гора, као једине две слободне српске државе, коначно добијају међународно признање и потпуну државну независност уз територијална проширења.

Oстатак поробљеног српског народа у Отоманској империји и Аустроугарској гледао је у Србију и Црну Гору као у стожер националног, свесрпског окупљања и ослобођења.

Културна, образовна, верска и војна компонента међу поробљеним Србима расте и развија се да би у датом моменту покренула процес уједињења са Србијом и Црном Гором у јединствену српску државу. Дух Косова снажнији је него икада међу интелигенцијом и националном омладином, како у Турској (Јужна Србија), тако и у Аустроугарској (БиХ,Далмација,Лика,Славонија,Срем…). Отварају се српске школе, спортска друштва, црквени рад је све снажнији, излази десетине српских часописа са родољубивом тематиком. Српске и црногорске власти прећутно дају сагласност о упућивању специјалних четничких одреда у Јужну Србију где је терор Турака и Албанаца све свирепији и отворенији.

Почетком 20.века долази до удруживања Србије, Црне Горе ,Бугарске и Грчке ради коначног протеривања Турака са Балкана. Ове балканске армије успевају да у I балканском рату поразе турске армије и заувек их протерају са Балкана.

Српска војска однела је величанствене победе на Косову и Куманову 1912.године. Након 500 година, српска застава поносно се завијорила на Газиместану. Косово је освећено. Дух косовских јунака руководио је срцима и душама свих војника и официра,тако да овај рат тешко деморалисана турска војска никако није могла добити у сукобу са морално снажнијим српским војником-осветником Косова.

Након тешких година I светског рата,српска војска са савезницима излази као сила победница. Упркос тежњама за свесрпским уједињењем, тадашње елите улазе у југословенски пројекат са несрпским нацијама које су нам биле вековни непријатељи. Хрватима, Словенцима и муслиманима дух Косова и српског јединства није значио ништа друго него претњу. Ове нације од самог настанка Југославије раде на њеном рушењу и уништењу српског народа. То се јасно видело у II светском рату када је над Србима извршен стравичан геноцид у НДХ, као и 1991.године када су нелегално отцепљене републике етнички очишћене од српског становништва.

Након НАТО агресије на Србију и Црну Гору 1999.године, Косово и Метохија предате су албанским сепаратистима, иако је по важећој резолуцији СБ УН 1244 Космет саставни део Србије.

Као и вековима уназад, уједињење свих српских земаља у јединствену државну творевину могуће је једино ако се гаји снажан национални дух прожет Косовским заветом и српским јединством. Велики немачки војни мислилац Клаузевиц је записао: “Пушке и топови су балчак мача,а морал људи је оштрица!“

У  сусрет новом Видовдану, сетимо се свих наших јуначких предака и негујмо култ косовских витезова. Снага нације огледа се у њеном националном духу!

Нема повлачења, нема предаје, Косово и Метохија припадају Србији! Догодине у Призрену!

 

About the author

Related

Оставите одговор