СРБИЈА ИХ НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ: ОБИЛИЋИ СА КОШАРА

На Велики петак, 09.априла 1999.године, у 03:00 почела је масовна артиљерска ватра са албанске стране у правцу карауле Кошара. У јеку НАТО бомбардовња Србије, почео је напад шиптарских терориста на караулу Кошаре. Свега 200 војника тадашње Војске Југославије  бранило је свој поожај од напада 2000 припадника самопрозване Ослободилачке војске Косова.

Ова крвава битка се водила око граничног прелаза Раса Кошарас на граници Србије и Албаније између 9.априла и 10.јуна 1999.године.

Војници који су били на караули Кошаре имали су између 18 и 22.године. Били су деца која су одрасла преко ноћи, јуначки се борећи за сваки метар српске земље.

Једнако храбри као и наши војници били су и добровољци из Русије, који су по доласку у Србију инсистирали да буду упућени на Кошаре. Јер… Најтеже је било на Кошарама. То је податак који познат сваком грађанину Србије иоле информисаном о тадашњим збивањима.

Шиптарски сепаратисти подржани НАТО агресорима, регуларном Војском Албаније и великим бројем страних плаћеника за циљ су имали копнени улаз преко карауле Кошаре и потпуно преузимање комуникација између Косова и Метохије. Такође, још један циљ био је и заузимање ширег подручја Метохије током тог напада. Након тешких борби, наша војска је успела да порази агресора и спречи њихов улазак на КиМ.

Караула Кошара је била поприште најжешћих и најкрвавијих копнених борби. Шиптарски терористи су, без обзира на снажну подршку НАТО-а, безуспешно покушавали да тим правцем продру на Космет.

Због неприступачног терена нашим војницима није могла да притекне у помоћ подршка оклопних јединица војске.

Војска Југославије је често ишла у нападе по леденој киши, мразу, магли и снегу  и бранила сваки положај до последњег тренутка, што је додатно утицало на пад морала код непријатеља. Са српске стране границе терен је био тешко проходан и за људе, али је ВЈ успела да у једном тренутку у борбу на фронту убаци два тенка Т-55. Њихово појављивање није имало реалан значај, али је изазвао панику и страх у редовима терориста.

Кошаре су била прва линија одбране отаџбине, која је остала непробојна, а српска војска непобедива. Српска младост, Обилићи са Кошара заузевши врх Мрчај, где су се водиле велике битке, узела је тактичку предност на терену, и приморала терористичку ОВК да се повуче да тих положаја.

Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара.

Током двомесечних борби погинуло је 108 припадника Војске СРЈ – 18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста и 24 добровољца.

Сећање на погинуле војнике је уједно и знак да су они још увек на својој дужности, на положајима на којима су оставили своје животе.  Будући нараштаји морају њихову жртву схватити као опомену на то где се налази наша граница. Они за српски народ нису, нити могу бити мртви. Они су живи у нашим срцима.

Кошаре су једно од најстрашнијих места наше новије историје и сећање на подвиг палих бораца не сме да избледи.

 

About the author

Related

Оставите одговор