Рушење Авалског торња – симбола београдске узвишености и пркоса

Злочиначка НАТО агресија на Србију од самог почетка није давала никакве војне резултате. Руковођене вештим командантима и мотивисане високим патриотским моралом, јединице српске војске и полиције успешно су одолевале бесомучним насртајима најмоћније војне машинерије коју је савремено човечанство до тада видело.

Српске јединице не само што нису уништене од надмоћнијих снага западне војне алијансе,већ су задавале и озбиљне противударе авијацији и ракетним пројектилима који су свакодневно упућивани на главе невиних српских цивила. Схвативши да пред собом има опасног и искусног противника, НАТО војни планери одлучили су се на другачију тактику. У циљу потпуне деморализације војске  народа, легитимне мете ваздушних удара постали су и цивилни објекти, инфраструктура, густо насељене урбане зоне, школе, мостови,  телевизијске куће, па чак и болнице и вртићи.

Главни град Србије преко месец дана се суочавао са непрекидним нападима агресорских пројектила. У обести и немоћи да нанесе поражавајући удар по јуначким положајима и јединицама одбране Београда, агресор је 29.априла 1999.године низу својих нељудских поступака придодао још један неморални, безобзирни и антицивилизацијски потез.Знаменити симбол Београда, надалеко познати Авалски торањ, претворен је у хрпу поломљеног бетона и челика дејством авијације НАТО. Грађани Београда су занемели од туге и неверице.

Да ли је рушење авалског торња застрашило Београђане и српски народ? Да ли је овај бестијални чин ослабио морал народа и армије који брани слободу и националну независност?

Одговор је негативан. На овако јадне, невојничке поступке најмоћнијег светског савеза против малене Србије, браниоци су жешће и ефикасније одговорили. Инат у српском народу је порастао и вандалско рушење Авалског торња, симбола вечитог града, донело је ефекат супротан оном који је непријатељ очекивао.

Нација је снажније збила своје редове, војска је постала још више одлучна у намери да испуни постављени задатак-одбрана угрожене отаџбине.

Наши непријатељи могу да нам руше споменике, фабрике и националне симболе, али не могу никада уништити слободарски дух српског народа. То се увек показивало као тачно.

На месту срушеног Авалског торња, данас стоји још већи и лепши симбол пркоса и непокора Београда и Србије. Нашем народу можете отети материјална блага, али духовна ризница овог народа је неисцрпна и никада неће пресушити.

На данашњи дан сећамо се старог торња посрнулог под ударима НАТО ракета, али истовремено подсећамо читав свет – градићемо све што нам буде порушено. Биће боље и лепше, баш као што је и одбрана 1999.године била величанствена у својој моралној победи над немерљиво снажнијим и окрутнијим противником.

Данас, 19 година након бомбардовања Авале, нашој престоници се осмехује његов стари-нови симбол. Неуништив,као и народ који  га је подигао из пепела.

About the author

Related

Оставите одговор