PROGRAM SRPSKE DESNICE

O Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni, 2018. godine

 

OSNOVNE ODREDNICE

Osnovne odrednice Srpske Desnice su sledeće:
1. Tradicionalizam
2. Rodoljublje
3. Zdravo društvo – sabornost
4. Evroazijske integracije

 

 

1.Tradicionalizam

Tradicionalizam u razumevanju Srpske Desnice podrazumeva zalaganje za
tradiciju kao osnovni kriterijum za organizovanje društva. Tradicionalno društvo je
sušta suprotnost liberalnom ili levičarskom pristupu egzistenciji i društvu
ukorenjenom u materijalnom, vidljivom i pozitivističkom. Sve leve teorije kao i
liberalizam jesu nametanje gubitka nacionalnog identiteta. Krajnji rezultat ovoga je
razaranje društva na svim nivoima i stanje anarhije i haosa koji upravo živimo na
globalnom nivou. Tradicionalizam znači uverenje u oderđeni viši princip i konkretnu
metodologiju delovanja u smeru postizanja oblika društva zasnovanog na tradiciji.
Vidljivi izrazi tradicije u kontekstu srpskog identiteta, a za koje se Srpska Desnica
zalaže su: patrijarhalno društvo, pravoslavna vera, poštovanje i održavanje simbola i
institucija koje čuvaju sam identitet (simboli heroja, figura oca, majke, porodice, vojske,
rada, domaćina, princip autoriteta, princip društvene hijerarhije, monarhistički
princip kao pre svega društveno organizacioni a ne nužno ustavni, pravni ili
politički).

 

2. Rodoljublje

Rodoljublje ili patriotizam je pojam koji je u razumevanju Srpske Desnice jedini
konstruktivan i valjan odnos prema sopstvenom narodu. Ukoliko se ovo primeni na
državu, kao osnovni instrument naroda, govorimo o pojmu patriotizma. Međutim, u
našem, srpskom kontekstu, država jeste i treba da bude instrument srpskog naroda, tako
da se ova dva pojma u velikoj meri poklapaju. Rodoljublje za Srpsku Desnicu nije statična
kategorija, koju je dovoljno posedovati i biti neaktivan u pogledu akcije kao izraza
rodoljublja. Rodoljublje jeste akcija. Ono je neprestana borba i kontinuirano zalaganje u
smeru postizanja i jačanja identiteta srpskog naroda na svim nivoima. Na nivou
porodice, običaja, navika pojedinca i društva, društvenih oblika i struktura, jezika,
pisma, privrede, simbola, političkog života, teorije, informisanja i kulture. Srpska
Desnica snažno stoji na polazištu da je osnov rodoljublja sama naša pojedinačna
egzistencija – naš način života. Jer se ne može govoriti o rodoljublju i nacionalnoj
državi ako se ne počne od temelja – od sopstvenog života koji je zasnovan na snažnoj i
beskompromisnoj disciplini i kultivisanju samoga sebe na sva tri osnovna fronta
prostiranja ljudskog bića – duhu, telu i intelektu. Tek kada grupa pojedinaca koja je sebe
ustrojila kroz ovakvu disciplinu započne sa nacionalno profilisanim društvenim
radom i stupi na političku scenu, autentična i istinita nacionalna politika će
zaživeti. Sve ostalo je samo teorija zasnovana na parlamentarnoj, lihvarsko – trgovačkoj
opseni u kojoj se rodoljublje koristi samo kao reklama u izlogu a istovremeno nije
autentično i zasnovano na sopstvenoj žrtvi.

 

3. Sabornost

Sabornost je pojam koji proizilazi iz Pravoslavlja i koji je tokom cele srpske
istorije bio osnova za organizovanje srpskog društva i političkog života. Sabornost
podrazumeva sklad svih elemenata društva i delovanje u istom smeru kroz zajednički
napor. Sabornost je sušta suprotnost savremenim, iz 1789. proizišlim pojmovima i
teorijama međusobne suprotstavljenosti klasa, društvenih grupa i pojedinaca. Srpska
Desnica snažno stoji na polazištu da sva, uslovno govoreći, analitička teorijska
uporišta, proizišla iz civilizacijske tragedije 1789, za svoj konačni ishod imaju
razaranje društva i vode ka urušenju kako na pojedinačom, tako i na opštem, društvenom
planu. Srpska Desnica smatra da su najštetnije ideološke, političke i teorijske
matrice koje predstavljaju suprotnost sabornosti i, samim tim, nužno vode ka razaranju
društvenog organizma – sam liberalizam (u svim njegovim istorijskim fazama a pogotovo
neoliberalizam koji nije ništa drugo nego omogućavanje divljanja načela profita bez
ikakve zaštite čoveka od ovoga), različite leve teorije – od naučnog socijalizma, preko
trockizma sve do raznih eufemizama kao što je npr. frankfurtska škola i sl, neka novija
vrlo opasna čisto teorijska uporišta kao što su npr. postmodernizam, iz feminizma
proizišla teorija roda i sl. Posebno opasna pojava je feminizam u svim svojim oblicima
(od sifražetkinja, sve do ekstremno perfidnih i opasnih savremenih teorijskih
pristupa koji „iz ženskog ugla interpretiraju društvene nauke“). Feminizam je suštinska
suprotnost pojmu sabornosti jer u samu porodicu uvodi načelo međusobne
suprotstavljenosti i konfliktnosti, ovaj put ne određenih društvenih grupa kao što su
npr. klase, već samih polova. Na ovaj način, ova perfidna teorija (i praksa, na žalost),
razara osnovu društvenog tkiva – samu porodicu. Feminizam je zasnovan na perverznoj
devijaciji društva i u prvi plan stavlja čoveka ne kao duhovno biće, već kao polni
identitet. Ne kao neko suptilnije i složenije načelo, već isključivo kao prozaična i
banalna telesnost. Srpska Desnica snažno stoji na polazištu da je sinergija liberala i
raznih levičarskih i neolevičarskih pravaca u svom destruktivnom istorijskom projektu,
nakon razaranja crkve i vere (ateizam), nacionalne države (nametanje tzv. građanskog
društva umesto nacionalne države), tokom poslednjih godina sav svoj napor usmerila ka
razaranju same ljudske prirode (feminističke tekovine ideologije roda umesto pola,
redefinisanja identiteta i uloge polova, oblika i uloge porodice u društvu,
patrijarhalnog morala, identiteta naroda, civilizacijskih nukleusa, rasa i sl.). Ovome
je neophodno stati na put jer se krećemo ka porazu i potpunom društvenom razaranju koje
je jedan veliki autor definisao sintagmom „Ljudi među ruševinama“. Jedan od moćnih
metoda odbrane i bedem protiv razaranja društva na svim nivoima jeste pojam
sabornosti. Ovaj pojam je snažno oružje koje ljudskoj prirodi, našem genomu i
celokupnom društvu može pomoći da se odbrani od haosa za koji se zalažu liberali i
levičari raznih provenijencija.

 

4. Evroazijske integracije

Evroazijske integracije su osnovni smer spoljnopolitičkog pravca Srpske
Desnice. Srpska Desnica smatra da Srbija po svom geopolitičkom, geostrateškom
položaju, kao i prema svom civilizacijskom identitetu (duhovni, kulturni, istorijski,
jezički i nacionalni) ne pripada atlantističkom korpusu država već da organski
pripada prostoru evroazije u čijem se centru nalazi Rusija. Srpska Desnica smatra da u
okviru atlantističkih političkih (EU) , ekonomskih (Svetska banka, MMF i sl.) i vojnih
instrumenata (NATO), Srbija može računati samo na status drugorazredne države i tkiva
za eksploataciju a da nikako ne može biti uvrštena u grupu država prvog reda. Razlog za
ovo nije, kako neki tvrde, bliska prošlost i ratovi u kojima smo bili na suprotstavljenoj
strani u odnosu na atlantističke države, već je situaciju potrebno posmatrati upravo
obratno – mi smo se našli na različitim stranama i rat protiv nas su vodile ove države
jer smo identitetski evroazijska država (pravoslavne vere, slovenska, narod etnički
sličan Rusima). Dakle, ma koliko bili kooperativni u odnosu na atlantistički korpus,
Srbija i Srbi će uvek predstavljati „drugu stranu“ i više ili manje neprijateljsku državu
obzirom na to da nismo zapadnohrišćanska već pravoslavna država, da smo Sloveni i da
smo istorijski i etnički bliski Rusiji i Rusima. Smer međunarodnih integracija se, na
osnovu ovoga, sam nameće – zašto ogromnu energiju i resurse trošiti za drugorazredno
članstvo u atlantističkom korpusu, kada, samo na osnovu našeg identiteta i istorije,
unutar evroazijskog korpusa, jesmo bitna država i narod? Pored ovoga, bitan detalj koji
definiše naš izbor je okolnost što je liberalizam i Zapad kao njegov nosilac ušao u,
po mnogim pokazateljima, svoju završnu fazu i urušenje. Mnogo je unutrašnjih
protivurečnosti koje se ne odnose kao do do sada mnogo puta viđenu ekonomsku krizu, već
pred sobom sada imamo i identitetsku, psihološku, opšte društvenu, kulturološku,
duhovnu. Zapad, odnosno atlantistički korpus država se urušava po svim osnovama i
integracija Srbije u tom smeru predstavlja krajnju nepromišljenost i neodgovornost
prema sopstvenom narodu i državi. A mi izbor imamo – Evroaziju na čijem se čelu nalazi
Rusija sa kojom smo oduvek imali bliske istorijske veze i kroz celu istoriju iste
geopolitičke i geostrateške interese. Ne samo što sa ovom državom, stožerom
Evroazije, nismo nikada bili u ratu, već smo sličan, gotovo isti narod sa Rusima. A ta
ista Rusija, kao i ceo evroazijski geopolitički korpus država se po svim parametrima,
od ekonomije do očuvanja elemenata tradicije i organskog patrijarhalnog društva, tokom
poslednjih godina snažno uzdiža i jača. Srpska Desnica se, imajući navedeno u vidu,
zalaže za postepen prekid atlantističkih integracija (prekid integracije u EU pre svega)
i puno uključenje u evroazijske integracijske procese – od politike i geostrategije (ODKB,
gde smo već članovi u svojstvu posmatrača), sve do ekonomije (Evroazijski ekonomski
savez). Srpska Desnica ne vidi Srbiju kao istočnu periferiju EU, već Srbiju vidi kao ono
što ona organski jeste – kao zapadni bedem Evroazije.

 

POLITIČKI PROGRAM

5. Organizacija države

Srpska Desnica se zalaže za unitarni model organizacije države u kojoj su vlast,
ingerencije i zakonski akti centralizovani. Srpska Desnica smatra da je regionalizam i
davanje autonomije određenim teritorijalnim podjedinicama kao što su pokrajine samo
način urušenja Srbije. Ovaj metod koriste kako domaći separatisti sa idejom razbijanja
Srbije, tako i strane neprijateljske sile čija je ideja ista a koriste je kao taktičku opciju
u svom specijalnom ratu, hibridnim i mrežnim operacijama protiv Srbije.

6. Ustavno uređenje
Ustavno uređenje predstavlja osnovni mehanizam za regulisanje celokupnih odnosa
i rada organa unutar države. Ono definiše i ograničava nadležnosti i delovanje svih
državnih organa i omogućuje vladavinu pravnih normi unutar države na svim nivoima.
Svi politički i pravni akti moraju biti u skladu sa ustavnim normama. Ustav države mora
biti jedan kako bi se izbeglo separatističko i regionalističko razaranje države (ovo u
novije vreme predstavlja jednu od čestih taktičkih opcija za vođenje specijalnog mrežnog
rata atlantističkih država u funkciji razaranja država na koje je napad usmeren).

7. Organizacija državne vlasti
Državna vlast je formulisana kao: zakonodavna, sudska i izvršna. Državna vlast
stoji u funkciji građana i koristi fizičku i drugu prinudu samo radi zaštite privatnih
i državnih dobara. Svi instituti i organi državne vlasti moraju predstavljati
jedinstven sistem regulisan hijerarhijskom subordinacijom i suverenom voljom naroda
izraženom kroz predstavnički (izborni) sistem. Ovaj sistem garantuje sprovođenje volje
naroda kroz jednodomsnu narodnu skupštinu, jedinstvenu vladu, jednog predsednika,
jedinstvenu državnu teritoriju, jednistven izborni sistem, jedinstven sudski sistem.

8. Teritorijalna organizacija države
Srpska Desnica se zalaže za organizacionu podelu teritorije države Srbije na
okruge i opštine. Svi organi državne vlasti bili bi strogo razdvojeni od lokalne
samouprave. Izvršioci aktivnosti bi samo teritorijalno bili vezani za određene
okruge i opštine, ali bi u suštinskom smislu bili pod nadležnošću resornih
ministarstava kako bi se izbeglo ostvarivanje različitih vidova monopola. Srpska
Desnica opaža regionalizam kao metodologiju obračuna sa suverenitetom država i često
se ovaj proces koristi kao atlantistički vid vođenja specijalnog rata a u funkciji
pokoravanja države koja je cilj napada u političkom, ekonomskom i svakom drugom smislu.
Na regionalističke tendencije je potrebno obratiti posebnu pažnju i ograničavati ih
kako bi se izbegao separatizam, razbijanje države i razaranje državnog i nacionalnog
tkiva. Posebnu pažnju u vezi sa ovom problematikom je potrebno obratiti u vezi sa
Vojvodinom i Raškom oblašću.

9. Narodni suverenitet
Srpska Desnica stoji na polazištu da „suvernost naroda počiva u samom narodu,
ali da istovremeno narod nije u stanju da vrši tu suverenost“ . I pored ove formulacije
koja se odnosi na opažanje demokratije kao nasilja broja nad istinom, Srpska Desnica
smatra da u datim istorijskim okolnostima u kojima se nalazimo, a sve do uspostavljanja
adekvatnijeg oblika vršenja vlasti, izborni i parlamentarni sistem predstavljaju
dovoljno adekvatnu opciju za obezbeđivanje suštinskih interesa i suverenosti srpskog
naroda. U ovom kontekstu, građani deo svog izvornog suvereniteta prenose na narodne
poslanike i preko njih vrše suverenu vlast u svojoj državi. Srpska Desnica se takođe
zalaže za strogo poštovanje ustavom zagarantovanih prava opozicionih narodnih
poslanika, ma kojoj političkoj opciji oni pripadali jer oni predstavljaju suverenu volju
jednog dela naroda.

10. Narodna skupština
Srpska Desnica se zalaže za jednodomnu narodnu skupštinu koja jeste izraz
unitarnog i centralizovanog uređenja države. Jednodomno skupštinsko uređenje
predstavlja izvorno jedinstvo vlasti proizišlo iz volje naroda definisano u
skupštini, a iz tog jedinstva proizilazi i podela vlasti na njena tri ključna oblika, kao
i njihova međusobna kontrola, usklađenost i funkcionalnost. U narodnoj skupštini je
koncentrisana sva zakonodavna vlast u državi. Putem narodne skupštine, izvršioci
vlasti podležu kontroli od strane naroda a preko poslanika. U narodnoj skupštini se
odlučuje o svim vitalnim političkim pitanjima za državu.

11. Predsednik države i predsednik vlade
Srpska Desnica smatra da u postojećem obliku organizovanja državne vlasti
vodeću funkciju treba da predstavlja predsednik države. Predsednik države treba da:
vodi državu Srbiju, predstavlja državu u zemlji i svetu, predlaže narodnoj skupštini
kandidata za predsednika vlade, postavlja i opoziva strane predstavnike u državi, ima
pravo da raspusti narodnu skupštinu i raspiše poslaničke izbore, dodeljuje
odlikovanja i pomilovanja, raspisuje izbore i referendume, ima funkciju vrhovnog
komandanta Vojska Srbije i unapređuje i razrešava oficire. U slučaju da predsednik
države ne može da obavlja svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik skupštine.
Predsednik vlade (premijer) treba da usmerava i vodi vladu, usklađuje rad
članova vlade, predstavlja vladu i vodi njene sednice.

12. Državna uprava
Srpska Desnica stoji na polazištu da je državnu upravu potrebno svesti na
najoptimalniju moguću meru kako ona ne bi prerasla u po državu i građane opterećujuću
parazitsku strukturu. Potrebno je ustrojavanje celokupne državne uprave zasnovati na
ideji da je ona servis građana i da ona služi građanima a da ne bude represivna u odnosu
na njih. Srpska Desnica smatra da je slojevita reorganizacija državne uprave neophodna
i da predstavlja jedno od najbitnijih i gorućih političkih pitanja. Srpska Desnica smatra
da je parazitska i represivna državna uprava jedan od osnovnih razloga zbog kojeg
ogroman i sve veći broj ljudi ne veruje državi smatrajući je za neprijateljski i
eksploatatorski organizam. Srpska Desnica smatra i da je ovakva vrsta državne uprave
razlog sve veće skepse građana oko toga da li oni mogu na bilo šta uticati u državi a
rezultat toga je razvoj kriminogenog ponašanja, kao i apstinencije na izborima.
Nedovoljno efikasnom i lošom državnom upravom država sebi seče granu na kojoj se
nalazi a to je suvernost koju joj daje narod. Ona time onemogućava sopstvenu organsku vezu
sa narodom.

13. Ustavnost, zakonitost i pravosuđe
Ustav je temelj države koji mora biti neprikosnoven i jasan. On mora biti na taj
način koncipiran da je dovoljno jasan i primenjiv sam po sebi i da mu amandmani nisu
potrebni. Srpska Desnica se zalaže za čvrstu vladavinu prava, ustavnosti i zakonitosti
kao podloge za celokupnu organizaciju države i života građana. Na ovaj način se sprečava
korupcija, samovolja pojedinih državnih funkcionera i krupnih kapitalista i razne
vrste monopola nametnutih spolja i iz Srbije. Ustavnost i zakonitost predstavljaju
poslednji bedem suverenosti u kontekstu spolja nametnutih koncepata i metodologija
mondijalizma i ekonomskog imperijalizma koji nastoje da unište ili ograniče
suverenost Srbije. Ovo se, između ostalog, odnosi i na favorizovanje stranog ekonomskog
monopola uz nedovoljno sistemske stimulacije za domaću ekonomiju.
Srpska desnica smatra da je pravosuđe jedno od najvažnijih uporišta državne
vlasti. Jedino država koja ima efikasan, sebi prilagođen i autonoman u odnosu na bilo
koju vrstu naddržavne vlasti (kao što je npr. EU, koja poništava i na sebe preuzima bitan
deo državne suverenosti svojih članica), pravosudni sistem, može na efikasan način
zaštititi interese i prava svojih građana. Srpska Desnica se zalaže za nezavisno sudstvo
i advokaturu koji bi bili zaštićeni od svih vrsta pritisaka.

14. Političke stranke i udruženja građana
Srpska Desnica se zalaže za slobodan i autonoman rad političkih stranaka u
Srbiji. Snaga određene političke partije se ogleda u broju osvojenih glasova na
slobodnim izborima. Rad stranaka treba da bude slobodan a uticaj vlasti na njihov rad
treba da bude sveden na minimum, tj. na obezbeđivanje da rad stranaka bude legalan i u
skladu sa ustavom i zakonima. Srpska Desnica smatra da određenu stranku treba zakonski
sankcionisati ukoliko se ogreši o ustav i zakone Republike Srbije ili se zalaže za
separatizam i razbijanje i ugrožavanje teritorijalne celovitosti, suvereniteta i
ustavnog poretka Republike Srbije.
Udruženja građana treba da imaju slobodnu mogućnost osnivanja i udruživanja
ukoliko ne ugrožavaju ustavni poredak, suverenitet i teritorijalni integritet naše
države ili ako ne ograničavaju prava i slobode drugih građana (kao u slučaju nekih
verskih sekti npr.).

15. Sindikalno organizovanje
Sindikati su na žalost po opažanju Srpske Desnice u dosta lošem stanju i
izloženi su raznim uticajima spolja. Oni su svedeni na instrument države, poslodavca
ili stranke. Svi ovi spoljni uticaji na sindikate treba da budu kroz niz zakonskih mera
eliminisani kako bi sindikati ponovo postali legitimna strukovna udruženja koja
zastupaju isključivo interese i prava svojih članova i profesije. Srpska Desnica smatra
da su sindikati veoma važni kao vid odbrane prava radnog čoveka u kontekstu
neoliberalnog divljanja profita ne samo kod nas, već i na međunarodnom planu.
Fenomen tzv. naddržave, kao što je na primer Evropska Unija, je takođe oružje u rukama
krupnog kapitala. Njihova funkcija je otimanje bitnog dela suverenosti, pogotovo one
pravne, državama članicama i nametanje zakona koji su u interesu neoliberalne ideje
profita koji ničim nije i ne može biti ograničen. Sindikati su u ovom kontekstu, bitan
bedem prema neoliberalnom eksploatatorskom i neokolonijalnom projektu. Srpska
Desnica takođe smatra da je suverenost naroda moguće, pored delovanja kroz stranke,
dodatno omogućiti kroz uključivanje sindikata i strukovnih udruženja u sam proces
vlasti, a kroz direktan predstavnički sistem unutar samih sindikata i od sindikata ka
vladi.

16. Policija
Srpska Desnica stoji na polazištu da rad policije treba da bude zasnovan na
visokom profesionalizmu i na eliminaciji političkog i partijskog uticaja na ovaj organ
države. Funkcija policije treba da bude isključivo zaštita ustavom zagarantovanih
prava građana i ustavnog poretka od svih vidova ugrožavanja – spoljnih i unutrašnjih.
Policija svoje zadatke mora izvršavati u okviru zakonski definisanog okvira, pravila
i ovlašćenja. Nadzor nad radom policije treba da ima nadležno ministarstvo i posebni
odobori narodne skupštine. Srpska Desnica opaža kao trenutni akutni problem
nedovoljnu sinhronizovanost u razmeni informacija i sinhronizovanom delovanju
celokupnog aparata sile – vojske i policije, kao i obaveštajnih i kontraobaveštajnih
službi. U funkciji efikasne odbrane suverenosti države i naroda, kao i ustavom
zagarantovanih prava građana, neophodno je redefinisati i uspostaviti redovnu, čestu i
stalnu koordinaciju i komunikaciju ovih struktura. Sugerišemo da je potrebno osnivanje
nove ili poboljšanje rada postojeće strukture ili struktura koje predstavljaju zajedničku
komandu ovih službi. Konkretno – zajednička komanda bi predstavljala presek odvojenih
komandi ovih struktura i službi. U kontekstu savremeniih vidova hibridnog i mrežnog
rata koje Zapad vodi kako bi nametnuo svoju apsolutnu političku, ideološku i ekonomsku
hegemoniju nad celim svetom, posebno je važno uspostaviti efikasniju unutrašnju
kontrolu u celom aparatu sile, i, u okviru toga, policije. Taj reformisani organ (služba,
uprava…) bi posebnu pažnju obraćala na infiltraciju stranog obaveštajnog elementa u
našu policiju i pružila adekvatan odgovor ovoj, na žalost, sve prisutnijoj pojavi.

17. Vojska i vojni veterani
Srpska Desnica stoji na polazištu da je jedan od stubova svake države njena vojna
moć i sposobnost da se efikasno odbrani od agresora. Činjenica je da su mnoge države
koje nisu dovoljno ulagale u svoje armije bile brzo i lako pregažene i pretvorene u
kolonije. Srpska Desnica ne veruje da je pravo osnovni regulativni ton na međunarodnom
planu, već sila kao, na žalost, osnovni mehanizam oblikovanja međunarodnih odnosa. U
ovakvom međunarodnom kontekstu a pogotovo u kontekstu Balkana kao veoma politički i
geostrateški trusnog područja, smatramo da je snažna vojska jadan od osnovnih preduslova
suverenosti naše države. Iz ovog razloga, Srpska Desnica smatra da je značajna sredstva
potrebno odvojiti za naoružanje, opremanje vojske i obrazovanje vojnog kadra. Vojsku je
neophodno doktrinarno utemeljiti na rodoljubivom duhu obzirom da ona gubi svaki
smisao, kao i efikasnost, ako ovo izostane. Oficirski kadar mora da bude izložen
odgajanju i obrazovanju utemeljnom na patriotizmu i slavnim srpskim ratničkim tradicijama
Srpska Desnica smatra da je pored stalnog profesionalnog oficirskog i vojničkog
kadra, potrebno vratiti obavezno služenje vojnog roka. Srpska Desnica smatra da je
obavezno služenje vojnog roka od suštinskog obrazovnog i vaspitnog značaja za buduće
naraštaje našeg naroda i države. Ovim se gradi odgovornost kod pojedinaca koji će
jednog dana preuzeti svoje funkcije u društvu, bez obzira da li se radi o mikroplanu
porodice ili makroplanu viših društvenih ili državnih funkcija. Obavezno služenje
vojnog roka je i vrlo konstruktivno sredstvo militarizacije društva kao bedema protiv
liberalnih uticaja koji za cilj imaju razaranje društvenog tkiva i uvođenje haosa na svim nivoima.

Pored toga dodali bi smo da Vojsku Srbije pored aktivnog vojnog sastava, treba da
čine dobro uvežbani rezervni vojni sastav i rezervne vojne starešine.

-Predlažemo da se zbog izrazito velike potencijalne opasnosti od agresije na našu
zemlju uvede Doktrina OPŠTENARODNE ODBRANE.

-Prema Doktrini Opšenarodne odbrane namena Vojske Srbije je da se zaustavi
potencijalni napadač dovoljno dugo dok se ne mobilišu jedinice teritorijalne odbrane.

-Doktrina Opštenarodne odbrane mora u sebi da sadrži nameru odvraćanja neprijatelja
kao i da predviđa mogućnost ograničenog ofanzivnog delovanja, zbog postojanja
okupiranih teritorija na prostoru republike Srbije. Takođe zbog karakterističnih
okolnosti srpska vojna doktrina mora imati prilikom konkretne primene u vidu
strateški model „sukcesivnih“ akcija, odnosno postizanje cilja kroz etape, uz uvođenje
brzih i ograničenih vojnih akcija kojima se stvara SVRŠEN ČIN.

-Formiranje TERITORIJALNE ODBRANE je deo doktrine opštenarodne odbrane.

-Teritorijalna odbrana bi bila odvojeni deo jedinstvenih oružanih snaga i najširi
oblik organizovanja naroda za oružanu borbu.

-Jedinice Teritorijalne odbrane bi bile sposobne da same vode oružanu borbu i da se
suprotstave napadaču. One će biti predviđene da dejstvuju zajedno sa Vojskom Srbije ili
da vode gerilski način ratovanja, samostalno.

-OBUKA OMLADINE: Omladina je takođe obuhvaćena doktrinom opštenarodne odbrane i
njeno obrazovanje ima veoma važnu ulogu na jačanje ukupne borbene gotovosti zemlje.

-Školska omladina će se planski i organizovano vaspitavati, psihofizički i
vojnostručno osposobljavati za opštenarodnu odbranu.
-Od 1. do 4. razreda u sklopu svih predmeta, širenjem rodoljublja i nacionalne svesti.
-Od 5. do 8. razreda kroz predmete „Prva pomoć i zaštita“ , „Bezbedonosna kultura“ i
„Samoodbrana“.

-U srednjim školama bi se izučavali predmeti „Odbrana i zaštita“, „Borilačke veštine“
i organizovao jednonedeljni kamp za predvojničku obuku. Tematski, odbrana i zaštita bi
bila ugrađena i u druge predmete, kao i kroz program vannastavnih i slobodnih
aktivnosti (orijentisanje u prirodi, mladi izviđači, crveni krst, streljačka sekcija i
sl.)

-U višim školama i fakultetima osposobljavanje i priprema studentske omladine
sprovodiće se putem izučavanja predmeta „Doktrina opštenarodne odbrane Republike
Srbije“.

-Studenti koji nisu služili vojsku bi u prvoj godini studija imali dvonedeljnu praktičnu
obuku u posebnim centrima Vojske Srbije.

-Obuka za omladinu koja nije pohađala srednju školu bi bila u nadležnosti jedinica
lokalne samouprave.

-ŽENE: Žene bi dobrovoljno služile vojni rok i činile bi sastavni deo Teritorijalne
odbrane.
Srpska Desnica smatra da Srbija pripada evroazijskom geopolitičkom i geostrateškom
korpusu i da treba da svoju vojnu saradnju, zajedničke vojne vežbe, zajedničke obrazovne
projekte, nabavku naoružanja usmeri ka Ruskoj federaciji i drugim državama ODKB-a i
evroazije. Srpska Desnica smatra da Rusija treba da bude glavni vojni partner Srbije.
Srpska Desnica smatra, bez ulaženja u detaljnu analizu u vezi sa naoružanjem i
opremanjem, da je je od ključne važnosti za efikasnu odbranu države u kontekstu
savremenih ratova, nabavka savremenih PVO sistema (S 400 i slično). Oni predstavljaju
efikasno sredstvo za prevenciju i za odvraćanja agresora od napada na našu državu.
Srpska desnica se zalaže za poboljšanje statusa ratnih veterana. Naročito akcenat
treba staviti na negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

18. Lična odbrana
Prostor gde bi se mogla redefinisati nužna odbrana vidimo u mogućnosti
definisanja prava na upotrebu fizičke sile i posebnih prava pri upadu u dom napadnutog
lica.
Predlažemo da se uvede posebna koncepcija odbrane doma, gde čovek koji je napadnut u
svojoj kući ima izuzetno široko pravo na samoodbranu u pogledu intenziteta odbrane u
odnosu na napad.
Predlažemo da se prema programu Srpske desnice u Krivičnom zakonu Republike
Srbije definiše i pravo na upotrebu odbrambene sile:
-dozvoli upotreba fizičke sile u slučajevima zaštite svoje ličnosti ili trećih lica,
pri zaštiti prostorija i nepokretnosti, kao i zaštita od provale, blagovremenog
sprečavanja ili suzbijanja krađe.
Daljim odredbama potrebno je propisati uslove pod kojima se u svakom od ovih
konkretnih slučajeva može upotrebiti sila i kojeg intenziteta.
Svi ovi predlozi se već primenjuju u zakonima mnogobrojnih zemalja.

19. Međunarodna politika
Srpska Desnica smatra da je obzirom na specifičan položaj i kontekst u kome se
Srbija nalazi, veoma bitno gajiti dobre i izbalansirane odnose sa svim državama osim
sa onima koje neprijateljski deluju ka našoj državi. Srpska Desnica smatra da je
potrebno ulagati u dobrosusedske odnose sa okolnim državama obzirom da je Balkan
područje na kome Zapad kontinuirano i strateški jasno definisano u poslednjih
nekoliko decenija vodi politiku održavanja kontrolisanog haosa i podgrevanja tenzija a
u funkciji uspostavljanja svoje hegemonije. Potrebno je minimizirati prostor za uvođenje
haosa i konflikta u regionu. Srpska Desnica smatra da je potrebno razvijati posebne
odnose sa Republikom Srpskom na kratkoročnom nivou uz poštovanje Dejtonskog
sporazuma, a na srednjoročnom i dugoročnom nivou raditi u smeru ujedinjenja Republike
Srpske sa maticom, Srbijom. Ovo neće biti rezultat bilo kakve agresivne politike Srbije
prema Bosni i Hercegovini, već će se ova, u velikoj meri disfunkcionalna država,
izvesno sama raspasti. U očekivanju toga, potrebno je pripremiti teren za ovaj trenutak u
smislu ulaganja u posebne odnose između Srbije i Republike Srpske na svim nivoima.
Srpska Desnica ima dve osnovne strateške smernice u vezi sa spoljnom
politikom. Prvi je prestanak integracija u Evropsku Uniju i u sve vidove atlantističkih
političkih i vojnih struktura. Drugi je zalaganje za integracije u Evroazijsku uniju i ODKB.
Razlog za obustavu integracija ka Evropskoj Uniji je jasan – Srbija organski,
identitetski, istorijski i geopolitički ne pripada atlantističkom geopolitičkom
korpusu država, čiji je politički instrument Evropska unija, a NATO vojni. 1999.
atlantistički korpus država (SAD i većina EU zemalja) je izvršio nelegalni napad na
našu zemlju mimo SB Ujedinjenih Nacija i na jednom delu naše teritorije podržao
osnivanje nelegalne i unilateralno formirane države Kosovo od strane njihovih
saveznika Albanaca. Razlog za ovu agresiju nije bio obračun sa jednom vladom na čijem je
čelu bio Slobodan Milošević, već je napad bio protiv srpskog naroda i protiv naše
države. Razlog je nepromenjiv i ne zavisi od eventualne kooperativnosti bilo koje naše
vlade, čak ni one najliberalnije i najviše prozapadne. Taj nepromenjivi razlog počiva u
geopolitici – Srbija je u odnosu na Zapad, nešto „drugo“ i nešto „strano“. Nešto nalik i
sličnih interesa kao njihov arhineprijatelj – Rusija. Srbi, narod etnički i identitetski
veoma sličan Rusima, narod iste vere kao i Rusi, narod i država koja sa Rusijom ni u
jednom ratu nije bila na suprotnim stranama, nikad i ni po koju cenu neće biti potpuno
integrisan u prostor atlantističkih država čiji je politički nosioc Evropska Unija, a
vojni NATO. Drugi razlog zbog koga Srpska Desnica smatra da Srbija treba da prekine sve
procese integracije ka EU, je sama priroda Evropske Unije. Ona je ekonomski instrument
za neoliberalnu kolonizaciju svih država članica a od koga direktnu korist imaju samo
dve ili tri ekonomski najjače države Evropske Unije. Sva ekonomska zakonska regulativa
Evropske Unije stoji u funkciji nametanja privredne dominacije od strane dve ili tri
ekonomski najjače države svim ostalim državama članicama. Srbija kao slabija
ekonomija koja je tokom poslednjih nekoliko decenija bila izložena ratovima i
ekonomskoj blokadi, bila bi potpuno i definitivno pregažena i ekonomski i politički
kolonizovana ulaskom u Evropsku Uniju. Treći razlog zbog koga Srpska Desnica smatra da
Srbija treba da prekine sve procese integracije ka Evropskoj Uniji je aksiološkog
karaktera. Mnogo puta korišćena, gotovo kič sintagma o nekakvim „evropskim
vrednostima“ je tačna, samo je vrednosno izvrnuta. „Evropske vrednosti“ su
anticivilizacijske vrednosti čije bi prihvatanje Srbiju i Srbe odvelo ka mraku novog
varvarizma. Navedimo samo neke od evropskih anti vrednosti: razbijanje porodice kroz
feministički imperativ žene kojoj je karijera ispred porodice, uništenje tradicijskog
identiteta polova kroz zakonski paket odbrane prava LGBT zajednice umesto da se ovi
vidovi ponašanja koji oslabljuju nacionalno tkivo suzbijaju ili čak zakonski
ograničavaju, razbijanje nacionalnog biološkog tkiva kroz ideologiju roda (umesto pola)
što je najveće feministička i postmodernistička pobeda u smislu njene integracije u
zakonsku regulativu Evropske Unije, prava manjina čija je funkcija takođe uništenje
nacionalnog biološkog tkiva kroz zakonsku favorizaciju etničkih i religijskih grupa
neprijateljskih prema starosedeocima evropskih država, potpuna sekularizacija
društva koja za cilj ima svođenje ljudskog bića na životinju ograničenu na biološke
impulse, ideologija hedonizma, ideologija konzumerizma, ideologija individualizma
koji od čoveka stvara jedinku zainteresovanu samo za lični interes i nesposobnu za bilo
kakav vid kolektivnog života ili empatije osim ukoliko ona nije na silu izdejstvovana
represivnim zakonskim merama, ideologija abortusa kao nečega što se prezentuje kao
„pravo žene“ da sama odluči o tome da li će biti majka ili ne, a pri čemu se prećutkuje
da se ne radi o bilo čemu drugom nego o tome da žena tu u stvari odlučuje da li će poostati
ubica sopstvenog deteta, potpuno nezaštićenog i zaista ugroženog bića (za razliku od
sodomita ili etničkih manjina) pred monstruoznom samoživošću sopstvene majke.
Srpska Desnica se snažno zalaže za izbor da li će majka postati majka ali malo ranije –
pre stupanja u seksualni odnos a ne abortusom. To je vrlo prosto i moguće, samo je potrebno
ograničiti varvarsku nezajažljivost za čulnom nasladom a ne žrtvovati život drugog
ljudskog bića koje nije u stanju da se brani. Četvrti razlog za prekid integracija ka
Evropskoj uniji počiva u migrantskoj politici najuticajniji država EU, pre svega Nemačke
i zasnovan je na strateškom, planskom i neograničenom uvozu Evropi stranog, etničkog i
religijskog elementa. Ovaj multikulturalni projekt demografskog inženjeringa svoje
prave razloge ima u neophodnosti da se mašinerija krupnog kapitala održi u stanju
ekspanzije i jačanja. Evropski starosedeoci, žrtve antitradicijskih malo pre dotaknutih
„evropskih vrednosti“ se više ne množe, ili bar ne u onoj meri u kojoj je kapitalističkoj
mašineriji neophodno kako bi održala stanje neprestane ekspanzije. Stoga, vrlo brzo i
drakonsko rešenje predstavlja projekat uvoza migrantske populacije koja će sa mnoštvom
dece biti sposobna da plaća poreze i radi za vrlo konkurentnu nadoknadu u odnosu na
starosedeoce i troši zarađeni novac. Krupnom kapitalu i njihovim političkim
eksponentima – vladajućoj garnituri političkih činovnika iz EU je potpuno nebitno šta
se dešava sa tradicionalnom evropskom kulturom i identitetom, da li se u evropskim
prestonicama nalaze, kao ranije, crkve ili niču nove džamije i da li je to novo
stanovništvo, podloga neoliberalnog kulturicida, neprijateljski raspoloženo prema
starosedeocima ili je integrisano. No nepobitna činjenica je da u EU državama
preplavljenim migrantima imamo sve više zabranjenih zona u koje ni policija ne zalazi,
sve više kriminala, i sve u svemu jednu vrlo potencijalno eksplozivnu situaciju koja
vrlo lako može predstavljati sam kraj i rastavljanje Evrope.
Srpska Desnica smatra da Srbija organski i na svim nivoima pripada Evroaziji i
da je potrebno da se u potpunosti uključi u procese političke, ekonomske i vojne
integracije u evroazijski prostor na čijem se čelu nalazi Rusija. Zapad je ušao u
civilizacijsku krizu i po mnogim pokazateljima počela je njegova implozija. Srećom,
Srbija ima izbor i nema razloga zašto bi po svaku cenu trebalo da se integriše u EU.
Srpska Desnica snažno podržava integraciju Srbije u Evroaziju na čijem se čelu nalazi
Rusija sa kojom smo oduvek imali bliske istorijske veze i, kroz celu istoriju, iste
geopolitičke i geostrateške interese. Ne samo što sa ovom državom, stožerom
Evroazije, nismo nikada bili u ratu, već smo sličan, gotovo isti narod sa Rusima. A ta
ista Rusija, kao i ceo evroazijski geopolitički korpus država se po svim parametrima,
od ekonomije do očuvanja elemenata tradicije i organskog patrijarhalnog društva, tokom
poslednjih godina snažno uzdiža i jača. Srpska Desnica se, imajući navedeno u vidu,
zalaže za postepen potpuni prekid atlantističkih integracija (prekid integracije u EU
pre svega) i puno uključenje u evroazijske integracijske procese – od politike i
geostrategije (ODKB, gde smo već članovi u svojstvu posmatrača), sve do ekonomije. Srpska
Desnica, kao što smo već spomenuli, ne vidi Srbiju kao istočnu periferiju EU, već Srbiju
vidi kao ono što ona organski jeste – kao zapadni bedem Evroazije.
U završnim tačkama međunarodne politike, potrebno je naglasiti da Srpska
desnica opaža kao svojevrsnu geopolitičku opasnost vehabijskog uticaja na Balkanu i u
Srbiji, pre svega u Raškoj oblasti a koji potpomaže Turska kako bi ostvarila svoj uticaj u
regiji. Ovaj neoimperijalistički projekat Turske koji se po prvi put ozbiljno na Balkanu
pojavio nakon 1815, potrebno je snažno ograničavati svim raspoloživim sredstvima uz
posebno obraćanje pažnje na Rašku oblast.

20. Kosovo i Metohija

Srpska Desnica snažno stoji na polazištu da je Kosovo i Metohija sastavni i
neotuđivi deo Srbije koga se ni po koju cenu i ni pod kakvim pritiskom ne treba odreći.
Kosovo i Metohija su u ovom trenutku definitivno najvažnije političko pitanje za Srbiju.
Potrebno je samo razraditi političkom trenutku i kontekstu adekvatne političke,
ekonomske, diplomatske, kulturne, obaveštajne ili vojne mere u funkciji ponovnog
uspostavljanja pune suverenosti države Srbije nad celom teritorijom Kosova i Metohije.
Cilj je nepromenjiv i nije podložan prilagođavanju, samo se o taktičkim sredstvima i
konkretnom vremenskom roku postizanja ponovnog punog suvereniteta Srbije nad južnom
pokrajinom može razgovarati a sve u funkciji izbora najefikasnije taktike. U
razmatranju problema Kosova i Metohije uvek je potrebno imati na umu sam kosovski zavet
čija je suština izbor istine po svaku cenu a ne prostog interesa i biološkog trajanja.
Kosovski zavet ujedno predstavlja i osnov samog srpskog nacionalnog identiteta pored
toga što se u opipljivom i vidljivom smislu, kolevka srpske duhovnosti i kulture nalazi
upravo na Kosovu i Metohiji. Banjska, Gračanica, Bogorodica Ljeviška, Pećka
parijaršija, Visoki Dečani, Sveti Arhangeli su na KiM i oni predstavljaju našu vezu sa
nama samima i sa večnošću. Srpska Desnica smatra da ni jedna moguća žrtva,
individualna ili kolektivna nije suviše velika da je ne damo za očuvanje Kosova i
Metohije kao sastavnog dela Srbije. Srpska Desnica smatra da Srbija bez Kosova i
Metohije prestaje da bude Srbija i prestaje da postoji. Čak i ukoliko političke okolnosti
budu u potpunosti nepovoljne po Srbiju usled pritisaka spolja, čak eventualnog novog rata,
Srpska Desnica neće prestati da se bori za ponovno oslobođenje Kosova i Metohije svim
sredstvima do uspostavljanja punog suvereniteta Srbije nad južnom pokrajinom. Kosovo i
metohija su za Srpsku Desnicu zavet i duhovni, eshatološki simbol. Stoga, Srpska Desnica
je čvrsto uverena da je pobeda već naša.
Srpska Desnica smatra da je državni organ koji se bavi Kosovom i Metohijom jedan
od najvažnijih organa Republike Srbije i da je potrebno veliko stručno, kadrovsko i
finansijsko ulaganje u ovaj organ. U ovom trenutku ovaj organ je Kancelarija za Kosovo i
Metohiju.
Tokom trajanja okupacije pokrajine ili jednog njenog dela od strane Albanaca i
NATO saveza (KFOR i EULEKS), Srpska Desnica će se zalagati za jačanje paralelnih
struktura i organa države Srbije unutar pokrajine ili okupiranog dela pokrajine a kako
bi se očuvao deo suverenosti i kako bi se pomoglo srpskom življu tamo. Takođe, u ovom
kontekstu, Srpsak Desnica će se zalagati za puno sprovođenje rezolucije 1244 SB UN.
U kontekstu uspostavljanja ponovnog punog suvereniteta Srbije nad Kosovom i
Metohijom, potrebno je da Republika Srbija planski i dugoročno sprovodi politiku
naseljavanja pokrajine i različitih vidova poreske i finansijske stimulacije za Srbe
kako bi se demografski poražavajuća slika postepeno promenila u našu korist.
21. Specijalni – mrežni i hibridni rat protiv Srbije
Srpska Desnica je svesna da je i rat u savremenom geopolitičkom globalnom
kontekstu razvio i da je u velikoj meri specijalnog karaktera a sve manje konzervativnog.
Srpska Desnica smatra da je neophodno u funkciji očuvanja pune suverenosti Srbije
posebnu pažnju obratiti na ovaj novi vid rata koji Zapad vodi kako bi uspostavio potpunu
političku, ekonomsku, ideološku i kulturnu kontrolu na globalnom nivou. Takođe je
potrebno izgraditi adekvatne vidove odbrane od ovakvog vida neprijateljskog delovanja.
Bitno je par reči posvetiti pojmovima mrežnog i hibridnog rata.
Srbija se nalazi u situaciji izloženisti intenzivnom napadu unutar mrežnog
rata koji vode određeni finansijsko – politički centri protiv naše države još od
sredine devedesetih godina. Svi ovi finansijsko – politički centri se nalaze na
Zapadu, unutar atlantističkog geopolitičkog korpusa, uglavnom u SAD. Njihova
zajednička ideološka podloga je ultraliberalizam i razaranje svih tradicijskih
elemenata našeg identiteta. Međutim mreže koje oni kontrolišu se protežu globalno,
a koriste se za vođenje rata u državama koje ti centri opažaju kao neprijatelje i koje one
napadaju. Mreže koje oni koriste obuhvataju sve segmente društvenog organizma država
koje su cilj napada. Sam pojam mreže se odnosi na lepezu organa, institucija,
organizacija, sredstava masovnog informisanja, pojedinaca i političkih grupa
(stranaka), fondacija, društvenih grupa, religioznih grupa, etničkih manjina, IT firmi
koje zajedno deluju sa istom agendom strateških ciljeva i koji su finansirani od strane
istih finansijsko – političkih centara čija je određena mreža instrument. Teško da se
nakon kolapsa Varšavskog pakta, a pogotovo nakon prvih mrežnih kampanja (rat u
Jugoslaviji i Zalivu) može govoriti o određenoj državi ili savezu država koje
predstavljaju okosnicu vođenja rata obzirom da u sadašnjem globalnom kontekstu ratove
više ne planiraju i ne vode države ili nacije, kao do pre nekoliko decenija, već
određeni finansijsko – politički centri koji upotrebljavaju državu (države) kao samo
jedan od instrumenata za vođenje mrežnog rata, a priroda samih finansijsko političkih
centara koji zaista pripremaju i vode mrežni rat je nad- nacionalna i nad- državna. U
vreme bipolarnog geostrateškog konteksta u decenijama nakon Drugog svetskog rata,
globalna konfrontacija je bila zasnovana na ideji odvraćanja putem nuklearnog arsenala
supersila. Dva bloka država su bila jasno međusobno podeljena i razgraničena. Sadašnji
kontekst, nakon kolapsa istočnog bloka i prerastanja SAD-a u svetskog hegemona je zasnovan
na infiltraciji SAD-a u sve segmente društvenog organizma država koje oni kontrolišu
ili u kojima nastoje da uspostave svoju kontrolu. A sve u funkciji uspostavljanja potpune
političke, ekonomske i ideološke hegemonije. Oružani sukobi danas predstavljaju samo
jedan manji deo metodologije uspostavljanja kontrole i hegemonije. Dobra ilustracija
ovoga je doktrina Gerasimova, koji je u svojoj analizi iz 2013. izneo podatak da se u
savremenom globalnom kontekstu samo „20 % ratova vodi oružanim sredstvima“. Mrežni
rat, dakle kombinuje vojnu i diplomatsku silu („tvrda moć“) sa sredstvima delovanja na
medijskom, društvenom, doktrinarnom tj ideološkom (obračun sa svim sastavnim
tradicionalnim društvenim elementima pomoću razaranja porodice, feminizma,
marginalizacije uloge muškarca u društvu, ateizma, liberalizma , izmišljene
kategorije „roda“ koja treba da zameni pol i drugih…), finansijskom, kulturnom i IT
planu („meka moć“). Praksa je pokazala da je doktrina mrežnog rata koju Zapad sprovodi
mahom kroz „meku moć“ višestruko efikasnija nego isključiva primena diplomatskog ili
vojnog pritiska koji je bio svojstven ratovima u prošlosti.
Generalno, Zapad zasniva svoju kampanju na sinhronizovanom delovanju trougla
koji čine: 1. Političke grupacije i stranke 2. Sredstva javnog informisanja
(elektronska, štampana, portali i planske kampanje na dr. mrežama) 3. Nevladin
sektor (razni instiuti, grupe za borbu za ostvarenje ciljeva i prava raznoraznih grupa,
analitičke grupe, analitičari pojedinci). Ova piramida uvek deluje orkestrirano i
međusobno usklađeno, ima iste strateške ciljeve koji su anti tradicijskog, anti
identitetskog, anti porodičnog, anti državnog i anti nacionalnog i liberalnog
karaktera (uz zalaganje za srednjoročno i dugoročno demografsko oslabljivanje Srbije
putem abortusa, propagiranja homoseksualizma i feminizma, ideologije roda i
zalaganja za uvoz migranata) i ima iste izvore i kanale finansiranja (tragovi
finansija uvek i nepogrešivo vode ka finansijsko političkim centrima koji se nalaze
unutar duboke države SAD-a i satelita). U ovom trenutku, mreža za ostvarivanje ovih
strateških ciljeva je vrlo razvijena obzirom da planski deluje u našoj državi od 1995.
(pre toga manje intenzivno i sporadično jer se tada obračun sa Srbijom u okviru SRJ i
Srbije i Crne Gore sprovodio vidljivim i konkretnim sredstvima tzv „tvrde moći“ –
ekonomski embargo, sporadična primena vojne sile kao u slučaju bombardovanja
Republike Srpske). Konačni cilj ovog mrežnog rata Zapada protiv Srbije je promena
identiteta nacije nametnuta spolja i uspostavljanje apsolutne ekonomske i političke
kontrole spolja. Prvi element stoji u funkciji drugog. Tipičan primer jedne operacije
mrežnog rata je sledeći: SAD osniva i finansijski pomaže određenu „nezavisnu
instituciju“ u Srbiji (npr organizaciju za posmatranje izbornog procesa). Istovremeno
osniva i finansijski podržava lepezu prozapadnih i anti državnih medija u Srbiji. U
kontekstu kada je to potrebno, npr plana vlade SAD (ili odrđenog finansijsko političkog
centra unutar duboke države SAD) za obaranje vlasti u Srbiji koja nije u skladu sa
projektovanim namerama SAD, primenjuje se sledeća operacija. U situaciji izbora u
Srbiji, „nezavisni“ mediji pod kontrolom SAD-a orkestrirano pokreću temu lažiranja
izbora, a kao argument koriste tendenciozne i falsifikovane izveštaje od tobožnjeg
„objektivnog posmatrača“ – malo pre pomenute organizacije za posmatranje izbora ili
sličnog ekspertskog tela, takođe instaliranog i finansiranog od str SAD-a. Istovremeno,
gubitnici na izborima – stranke i političke grupe finansijski podržane od SAD sa
liberalnom, anti državnom platformom, počinju da se bune, izlaze na ulice,
demonstriraju, a o tome izveštavaju prethodno pomenuti mediji. Primer pokazuje jedan
tipičan metod delovanja trougla za organizovanje operacije unutar mrežnocentričnog
rata. Naravno, primeri sinhronizovanog delovanja ovih elemenata za vođenje mrežnog
rata mogu biti i drugi ne nužno u vezi sa izborima, već sa nekim drugim projektovanim
ciljem SAD-a ili centara unutar duboke države ove zemlje
Za nas je u ovom kontekstu najvažniji element tzv virtuelnog ili izmišljenog
protivnika. Protivnik je u konvencionalnim ratovima bio konkretan, opipljiv i
postojeći u fizičkom smislu. Suprotno tome, u savremenim mrežnim ratovima,
protivnik postaje virtuelan, baš kao što je i sam mrežni rat. Mehanizam planiranja
mrežnog rata podrazumeva izmišljenog protivnika. Ovakav protivnik hegemonu, strategu
mrežne operacije – SAD-u daje apsolutnu slobodu da odabere sopstvenu reakciju, tobože
odbrambenu, na virtuelnog (nepostojećeg) protivnika kao i da se odluči kojim
intenzitetom će se obračunati sa njim. Dobra ilustracija je instrumentalizacija Al
kaide od strane SAD-a kako bi se započela dva rata – u Afganistanu i u Iraku. Stratezi
mrežnog rata u SAD su postupno hipertrofirali značaj i stvarnu opasnost od Al kaide u
javnosti kako bi kao posledicu ovoga sebi omogućili započinjanje dva rata i uništenje
napadnutih država nakon svega dva srušena solitera u Njujorku. Istovremeno, postoje
ozbiljne indikacije da su bezbednosne službe SAD namerno ovo (u posrednom smislu)
dopustile, svodeći svoje procedure na niži nivo kako bi neka teroristička akcija na
teritoriji SAD bila moguća.

EKONOMIJA I FINANSIJE

22. Opšte smernice
Srpska desnica se snažno zalaže za razvoj mehanizama zaštite domaće ekonomije
u globelnom neoliberalnom kontekstu u kome je sve usmereno na destrukciju autonomnih
državnih privreda. Neoliberalni koncept iza kojeg stoji anonimna multinacionala
krupnog kapitala, po opažanju Srpske Desnice, jeste osnovni uzrok i razlog za rast
hroničnog siromaštva kod nas i globalno i za kompletno uništavanje državnih
privreda, pogotovo ako se radi o manjim državama. Mehanizam zaštite domaće privrede
za koji se Srpska Desnica zalaže će počivati na donošenju paketa zakona koji stimulišu
i štite razvoj domaće ekonomije – od malih i srednjih preduzeća do krupnih budžetskih
investicija u državne makro projekte. Srpska desnica ne smatra da je adekvatna reč za
rasprodaju domaće privrede i ekonomsku kolonijalizaciju Srbije „strane investicije“.
Srpska Desnica će se u ekonomskom pogledu strateški orijentisati ka evroazijskoj
zoni koja se po svim relevantnim ekonomskim parametrima snažno uzdiže, kao i sa
Kinom. Potrebno je u ovom kontekstu intenzivno iskoristiti bescarinski režim koji
Srbija ima sa Ruskom Federacijom i intenzivirati saradnju sa državama Evroazijskog
ekonomskog saveza. Takođe, Srpska Desnica smatra da je potrebno orijentisati se u vezi
sa privrednom saradnjom ka zemljama BRIKS-a.
Srpska Desnica će se odgovornim sprovođenjem postojećih zakona i dodatnim
paketom zakonskih akata snažno razračunati sa partijskim monopolom nad privredom.

23. Ekonomski program

Strateški ciljevi ekonomskog programa Srpske Desnice su sledeći:
a) Uspostavljanje snažnog sistema tržišne privrede zasnovane na konkurenciji u okviru
jasnih zakonskih regulatornih mehanizama države.
b) Optimalno korišćenje prirodnih i postojećih resursa uz jasno definisanu razvojnu
strategiju koja se oslanja na razvoju sopstvenih snaga i ulaganje u razvoj domaće industrije.
v) Ulaganje u infrastrukturu, saobraćajnice i tehnološki razvoj a u kontekstu ulaganja u
razvoj sopstvene industrije.
g) Ulaganje u razvoj malih i srednjih preduzeća kao podloge za povećanje efikasne
zaposlenosti
d) Zalaganje za razvoj izvoza i konkuretnosti srpske privrede na međunarodnom tržištu
kao izraza vitalnosti i snage same države . U ovom kontekstu, korišćenje snažnih
podsticajnih mera za jačanje izvoznog sektora.
đ) Donošenje niza mera za zaštitu domaćih proizvođača, pogotovo u poljoprivredi.
e) Vrlo pažljivo i odgovorno korišćenje javnih finansija u funkciji postizanja budžetske
ravnoteže i smanjenja javnog duga.
ž) Postepeno ukidanje sive i crne ekonomije uz obraćanje pažnje na stimulaciju za njeno
prerastanje u legalnu ekonomiju. U ovom kontekstu, poseban obračun sa radom na crno.
z) Snažan obračun sa monopolom i monopolistima u privredi.
i) Obraćanje posebne pažnje na poljoprivredu kao jedan od najvažnijih stubova privrede
i privrednog razvoja. U okviru ovoga, donošenje niza mera i regulativa koje štite i
stimulišu domaće poljoprivredne proizvođače.
j) Ulaganje u razvoj nerazvijenih i pasivnih krajeva i opština u Srbiji, kako bi se u tim
opštinama zadržalo lokalno stanovništvo i kako bi im se obezbedili preduslovi i
motivacija za ostanak na svojim ognjištima. Ovo stoji u funkciji ideje o uravnoteženom
razvoju privrede u celoj državi.
k) Prepoznavanje i posebno ulaganje u razvoj privrednih grana u kojima Srbija već jeste
ili bi uz neznatno ulaganje mogla biti konkurentna na međunarodnom tržištu, a to su pre
svega: poljoprivreda, energetika, građevinarstvo, sektor usluga, industrija,
informatika, turizam.
l) Ulaganje u povećanje energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije i
stimulacija razvoja ove grane.
lj) Povećanje izdvajanja za razvoj nauke i tehnologije na čemu, pored ostalog, u velikoj
meri počiva ceo dalji razvoj i rast privrede,
m) Oštre zakonske mere u funkciji očuvanja zdrave životne sredine i ekologije, kao i
samog zdravlja stanovništva kao preduslova za snagu države i nacije.
n) Monetarna i fiskalna stabilnost uz obezbeđivanje stabilnosti cena kao preduslov za
zdrav i stabilan ekonomski i društveni sistem. U okviru ovoga, obračun sa korupcijom
na svim nivoima.
nj) Socijalna politika i socijalna zaštita koje počivaju na kooperativnom odnosu
države, sindikata i poslodavaca i koje predstavljaju preduslov kvalitetnog
individualnog i društvenog života.
o) Suštinska reforma penzionog fonda i sistema koji će snažno zaštititi penzionere
i zaustaviti neoliberalni koncept da su penzioneri društveni balast koga država treba
da se oslobodi prebacujući odgovornost penzija na privatne penzione fondove o kojima
sami radni ljudi tokom svog radnog veka treba da se brinu. Srpska Desnica smatra da je
ovo beg države od suočavanja sa odgovornošću prema svojim građanima i da predstavlja
liiju manjeg otpora. MMF kao jedan od nosilaca neoliberalnog zastupanja interesa
isključivo najvećih svetskih privreda, insistira na smanjenju procenta za penzioni fond
na 10%, od BNP-a. a Srpska Desnica se snažno suprotstavlja ovome na poziciji zaštite
penzionera i radnog čoveka koji nije i ne treba da bude opažen od strane države kao
predmet eksploatacije i pukog ostvarenja profita na njegov račun.

24. Fiskalna politika

Fiskalni sistem predstavlja izraz stabilnosti države i preduslov je za
sposobnost države za dugoročno investiranje i štednju.
Srpska Desnica se zalaže za sledeće ciljeve fiskalne politike:
a) Održavanje uravnoteženosti budžeta i makroekonomske stabilnosti. Rashodi moraju po
svaku cenu odgovarati fiskalnim prihodima.
b) Efikasna poreska politika i naplata poreza.
v) Promena u raspodeli budžetskih sredstava u smislu potrošnje u korist većih
investicija.
g) Finansiranje osnovne zdravstvene zaštite iz budžeta
d) Smanjenje PDV-a na proizvode i usluge za decu i bebe, kao i na osnovne prehrambene
proizvode – brašno, hleb, ulje, mleko i sl.
đ) Definisati paket efikasnih podsticajnih mera koje će stimulisati investicije i rast
zaposlenosti, domaću štednju i poboljšanje međunarodne konkurentnosti zemlje.
e) Poreska politika mora biti tako organizovana da, pre svega, stimuliše izvoz,
destimuliše uvoz i da bude zasnovana na smanjenju troškova rada i manjeg oporezivanja
faktora proizvodnje. Bogatiji slojevi će biti oporezovani po većoj stopi nego
siromašni uz pomoć selektivnih stopa oporezivanja dohodaka a sve u funkciji
pravednijeg oporezivanja.
ž) Porez na imovinu svesti na najmanji moguć nivo a oporezovati prihode od imovine i
finansijske transakcije od kojih se ista finansira.
24. Monetarna politika
Monetarna politika uz pomoć niza mera stvara preduslove za stabilnost cena i
održavanje spoljne likvidnosti zemlje.
Monetarna politika Srpske Desnice počiva na sledećim elementima:
a) Održavanje spoljne i unutrašnje makroekonomske stabilnosti. Osnovno strateško
uporište NBS u tom smislu treba da bude povećavanje uslova za privredni rast i
stabilnost cena.
b) Povećanje nadzora nad radom banaka i celokupnog finansijskog sektora kao vidom
odbrane protiv neoliberalnog divljanja profita na račun građana.
v) Održavanje niske stope inflacije koja ne sme preći 3% na godišnjem nivou.
g) Održvanje realnog deviznog kursa kao vid stimulacije izvoznih privrednih grana.
d) Staranje razvojne i agrarne banke kao podrške razvojnim projektima, pre svega u
granama industrije i poljoprivrede. Ova banka bi poslovala po pravilima monetarnog
sistema ali bi predstavljala instrument u funkciji razvojnih i prioritetnih projekata.
đ) Sprečavanje nekontrolisanog zaduživanja kako javnog, tako i privatnog sektora kako bi
se sprečio nastanak dužničke krize. Ovo će biti zasnovano na definisanju precizne
strategije upravljanja spoljnim dugom. Srpska Desnica smatra da je privid
makroekonomske stabilnosti mnogo puta viđena situacija nakon koje sledi „pucanje
ekonomskog balona“ koji se urušava za vrlo kratko vreme i sa katastrofalnim
posledicama. Srpska Desnica čvrsto stoji na poziciji da ovaj prividni i veštački metod
obezbeđivanja socijalnog mira i kupovine političke popularnosti od strane određenih
političkih subjekata i stranačkih opcija predstavlja najveću moguću opasnost po
ekonomiju i stabilnost države.
e) Povećanje likvidnosti realnog sektora uz pomoć donošenja novog paketa mera i zakona
o dužničo – poverilačkim odnosima. Srpska Desnica se zalaže za osnovnu meru
ograničavanja roka naplate potraživanja na 21 dan.
ž) Srpska Desnica snažno podržava apsolutnu političku nezavisnost Centralne banke
koja treba da deluje isključivo u skladu sa odlukama vlade Republike Srbije.
25. Strateške privredne grane
Srpska Desnica, imajući u vidu stanje naše privrede i njene eventualne
potencijale, stoji na polazištu da su osnovne strateške grane Srbije: poljoprivreda,
industrija i mala i srednja preduzeća. Pored ovoga, potrebno je ulaganje i u neke dodatne
sektore kao što su turizam, informatika ili određeni vidovi usluga.
a) Poljoprivreda. Srpska Desnica smatra da postoji mnogo manjkavosti koje predstavljaju
prepreku za razvoj srpske poljoprivrede kao i za normalan tržišni opstanak
poljoprivrednih proizvođača i srpskog sela. Sela u Srbiji se gase, svedoci smo velikih
migracija stanovništva sa sela ka velikim gradovima ili ka inostranstvu. Veliku
odgovornost za ovakvu situaciju ima država usled npr. loše regulative u vezi sa otkupom
poljoprivrednih proizvoda i njihovim daljim plasmanom i izvozom.
Srpska desnica je izričito protiv proizvodnje i stavljanja u promet GMO, kao
pescisida i hemijskog tretiranja biljaka koje su opasne po zdravlje ljudi i životinja.
Učešće stočarske proizvodnje u ukupnom prihodu poljoprivrede je veoma nisko i
iznosi oko 30% dok u razvijenim državama iznosi oko 60%. Učešće primarne
poljoprivredne proizvodnje u ukupnom izvozu iznosi oko 21% a prerađivačke industrije
oko 20%. Izvoz po hektaru obradivog zemljišta je u ovom trenutku u Srbiji među lošijima
u Evropi i iznosi oko 400 dolara po stanovniku, a, primera radi, u drugim državama
Centralne i Istočne Evrope iznosi oko 1200 dolara po stanovniku. Učešće agrarnog
budžeta u strukturi ukupnog budžeta iznosi oko 2,45% što je malo u odnosu na ukupno učešće
poljoprivrede u BDP-u. Budžetski podsticaji za poljoprivredu u zemljama Evrope iznose
oko 130 dolara po poljoprivredniku, dok kod nas oni iznose svega 29 dolara.
Imajući ove podatke u vidu, stanje je poražavajuće, a poljoprivreda je nedovoljno
razvijena.
Srpska Desnica ima sledeće strateške ciljeve i program u vezi sa poljoprivredom:
– povećanje budžeta za poljoprivredu koji ni po koju cenu ne bi smeo da bude ispod 5%
– obnova poljoprivrednih zadruga i zadrugarstva kao posrednika između proizvođača,
države i tržišta
– državni podsticaji za povratak na selo u pogledu poreskih i drugih olakšica i
jednosmerne pomoći
– ulaganje u razvoj malih i srednjih poljoprivrednih jedinica – porodičnih preduzeća iz
državnog budžeta
– državna strategija koja bi bila precizno definisana na nivou ministarstva i
hijerarhijski podređenih državnih organa a čiji bi jedan od prioriteta bio izvoz
poljoprivrednih proizvoda u Rusiju i zemlje evroazijskog prostora.
– stvaranje razvojne banke koja bi stimulisala razvoj strateški prioritetnih privrednih
grana i u okviru ovoga, poljoprivrede.
– ulaganje u razvoj domaće poljoprivredno – prehrambene industrije koja bi bila značajno
potpomognuta iz budžeta do svoje pune tržišne konkurentnosti
– donošenje efikasnih mera u vezi sa agrarnim intervencionizmom a u funkciji stvaranja
stabilne domaće proizvodnje, stimulacije izvoza i prevencije visokosubvencionisane
proizvodnje razvijenih zemalja kako bi se odbranili domaći proizvođači.
b) Industrija. Srpska Desnica smatra da je naša industrija, kao uostalom i druge grane
naše privrede, uništena agresijom NATO 1999, i pritiskom od strane međunarodnog
krupnog kapitala. Ovaj spoljni pritisak se sastoji iz krajnje nepovoljnih aranžmana sa
MMF-om i prilagođavanja naših zakona u vezi sa privredom sa regulativom EU a koja u
praksi nije ništa drugo do instrument uništenja državnih privreda od strane
nadnacionalnog krupnog kapitala. Srpska Desnica smatra da je u propagandne svrhe često
korišćena sintagma „strane investicije“ samo sinonim za rasprodaju domaćih resursa i
ekonomsku kolonizaciju Srbije kao države sa jeftinom radnom snagom. Srpska Desnica
smatra da državu treba zaštititi od ovoga i investirati u razvoj državnih ili
nacionalnih krupnih industrijskih projekata u kojima bi država bila većinski vlasnik.
Srpska Desnica se zalaže za sledeće u vezi sa industrijom:
– Investiranje u domaće industrijske projekte sa državnim vlasničkim delom od
minimum 51% a po mogućnosti i većim
– Orijentacija razvoja industrije usmerena ka Rusiji, Evroazijskom ekonomskom savezu i
Kini
– Uporište za izgradnju industrije predstavlja sirovinski (poljoprivredni) potencijal
i obrazovan i nezaposlen ljudski potencijal.
– Jasna i precizno definisana strategija u investicionoj politici
– Obraćanje posebne pažnje na nerazvijena područja u Srbiji i koordinacija sa lokalnim
samoupravama u smislu pomaganja razvoja potencijala i proizvodnih projekata u datim
područjima. Ovo je, pored investiranja u selo, ključno za ravnomeran razvoj cele države.
-Maksimalno pojednostavljenje propisa u vezi sa porezima i carinom kako bi se
olakšali preduslovi za industrijsko poslovanje
– Investiranje u infrastrukturu saobraćajnica kako bi se olakšali preduslovi za razvoj
i poslovanje industrije.
v) Mala i srednja preduzeća. Srpska Desnica smatra da mala i srednja preduzeća
predstavljaju jedan od ekonomskih prioriteta za Srbiju. U vezi sa ovime, Srpska Desnica
ima sledeći koncept:
– Smanjivanje troškova rada kroz smanjenje doprinosa na zarade a u funkciji razvoja
malih i srednjih preduzeća i suzbijanja sive ekonomije. Manje doprinose na zarade
moguće je nadoknaditi u drugim zonama, kao što je npr. redefinisanje stopa PDV-a.
– Obezbeđivanje povoljnih kredita za pre svega mala preduzeća. Razvojna banka će biti
angažovana oko ovih kredita, obzirom da komercijalni krediti zbog visokih kamata ne
mogu doprineti realnom razvoju već njima banke samo nastoje da zarade i eksploatišu
mala i srednja preduzeća.
– Obezbeđivanje učešća malih i srednjih preduzeća u javnim nabavkama. Stimulacija
nastupa na tenderima kroz zajedničke projekte sa velikim preduzećima.
– Poreske olakšice za mala i srednja preduzeća i oslobađanje od poreza u prve tri
godine nakon osnivanja.
– Rasteretiti uvoz novih tehnologija od strane malih i srednjih preduzeća a u vezi sa
zakonskom, poreskom i carinskom regulativom u vezi sa ovim.
ZDRAVSTVO I SOCIJALNA POLITIKA

26. Zdravstvo

Srpska Desnica smatra da je potrebno najveću moguću pažnju posvetiti definisanju
precizne zdravstvene strategije na dugoročnom nivou. Zdravlje nacije jeste vrednost i
preduslov za sve ostale ravni i aktivnosti naroda i države. Na žalost, dosadašnje
reforma zdravstvenog sistema su bile više manje kozmetičkog karaktera, stihijske,
kratkoročne a prevashodno u funkciji političke promocije. Srpska Desnica smatra da je
reforma zdravstvenog sistema i njegova efikasnost od suštinske važnosti i da je za ovo
neophodno angažovanje stručnjaka iz oblasti zdravstva i socijalne politike, kao i da se
u vezi sa ovim ne može improvizovati već je neophodan okvir od više godina kako bi se
ovaj proces efikasno sproveo u delo.
Srpska desnica smatra da su sledeće strateške pretpostavke osnova efikasne
zdravstvene politike:
a) Obnavljanje biomase kroz maksimalno ulaganje i angažovanje države na svim nivoima
u funkciji nataliteta i demografskog osnaživanje Srba i Srbije. Od povlastica majkama
i porodicama u vezi sa rađanjem dece, preko ekonomskog osnaživanja države i
pojedinaca, preko stimulacija u vezi sa odgajanjem dece a koje se odnose na besplatno
školovanje, udžbenike, školski pribor, sve do zakonske zabrane abortusa (osim u slučaju
ozbiljnog zdravstvenog problema) kao jedne od najštetnijih pojava po natalitet i
priraštaj.
b) Prevencija bolesti definisana kao popularizacija svim sredstvima zdravog načina
života i ulaganje u kvalitetnije uslove života
v) Udar svim sredstvima na korišćenje droga. Ova strategija bi obuhvatala nekoliko
nivoa delovanja koji bi uključivali brži i efikasniji sudski proces prema dilerima i
krupnim trgovcima drogom, mnogo oštrije kazne, apsolutan i beskompromisan obračun sa
korupcijom i infiltracijom mreža trgovaca drogom u sudski sistem i policijski aparat,
stvaranje novih struktura koje bi se isključivo bavile sprečavanjem ulaza narkotika u
prostor Srbije a koje bi bile nezavisne, maksimalno finansijski i logistički podržane
od strane države i tesno sarađivale sa drugim bezbednosnim strukturama u državi,
razbijanje sprege trgovaca narkoticima sa vlastima, policijom ili političkm
stranakama, razbijanje infiltriranosti trgovaca narkoticima u navijačke grupe, racije
u klubovima i mestima industrije zabave, najteže moguće sudske kazne za trgovce i
rasturače narkotika uz nepostojanje mogućnosti za pomilovanje, drugi vidovi obračuna
sa tržištem narkotika koji bi bili konspirativni, odnosili bi se na neformalne
načine uništavanja trgovine narkoticima a bili bi van uobičajene sudsko – policijske
prakse a iza kojih bi stajala država i specijalne novoformirane strukture za obračun sa
rasturanjem i trgovinom narkoticima.
g) Pravedan pristup zdravstvenoj zaštiti cele populacije Srbije uz puno zdravstveno
osiguranje celog stanovništva koje bi predstavljalo osnovu većine zdravstvenih usluga
d) Obračun svim zakonskim sredstvima sa korupcijom u zdravstvu
đ) Precizno definisanje uloge i pozicije privatnog sektora unutar zdravstva na osnovu
komplementarnosti i usklađenosti sa celokupnim zdravstvanim sistemom.
e) Stalno strateško i plansko usavršavanje i poboljšavanje ljudskih resursa u okviru
zdravstva uz stalno praćenje i prilagođavanje ovoga novonastalim okolnostima.
ž) Sve državne bolnice i veliki medicinski centri će biti u nadlažnosti države a
domovi zdravlja će biti u nadležnosti lokalnih samouprava.
z) Stimulacija privatnih investicija u zdravstvenu delatnost koja bi bila precizno
definisana zakonom a stimulisana paketom ekonomsko-finansijskih mera. Ovo će se
direktno finansirati kroz otkup obima usluga od strane nacionalnog sistema obaveznog
zdravstvenog osiguranja
i) Stimulisanje domaće proizvodnje lekova i drugih farmaceutskih proizvoda, kao i
medicinske opreme uz stimulaciju na nivou kreditiranja od strane razvojne banke,
poreskih olakšica i carinskog olakšanja u vezi sa uvozom sirovina i tehnologija.
27. Socijalna politika
Srpska Desnica se zalaže za Srbiju kao državu socijalne pravde. Definicija ovog pojma
počiva u jednakom odnosu i brizi prema svim segmentima stanovništva posebno onim
najugroženijim. Srpska Desnica se snažno zalaže da ovo ne sme zaviti od trenutne
politike i dobre volje određene vlade, već treba da predstavlja zakonski i sistemski
definisan oblik države. Srpska Desnica smatra da bi posebnu pažnju trebalo obratiti
na stimulaciju rađanja kao dela socijalnog programa, na dobru penzionu politiku, na
učesnike u ratovima i na ratne vojne invalide i porodice stradalih u ratovima u kojima
je Srbija učestvovala od 1991. do 1999.
Srpska Desnica se zalaže, kao deo stimulacije nataliteta, rađanja i brige o demografiji
Srbije, za zakonsku zabranu svih udruženja koja se javno zalažu za homoseksualne vidove
ponašanja kao i javne skupove homoseksualaca. Takođe se zalaže za zabranu razbijanja
porodice i za zakonske sankcije prema javnoj upotrebi lažnog pojma rod umesto
tradicijskog pojma pol. Srpska Desnica smatra da je u funkciji obezbeđivanja biološke
snage Srbije kao i zdravog društva potrebno snažno se suprotstaviti
instrumentalizaciji seksualnosti u političke svrhe i tendenciozno lažnom
predstavljanju sodomita kao kategorije čija su prava ugrožena.
Srpska Desnica će zasnivati svoj program socijalne politike na sledećem:
a) Ostvarenje efikasne državne uprave i, u okviru ovoga, institucija koje će se posebno
baviti socijalnom politikom. Nadoknade moraju biti podjednako dostupne svim
ugroženim kategorijama.
b) Zalaganje za to da svaki radno sposoban građanin pronađe adekvatno radno mesto a da
oni koji nisu zaposleni dobiju adekvatne mere socijalne sigurnosti i zaštite.
v) Kvalitetniji uslovi života za stare, penzionere, invalide i bolesne uz posebno
obraćanje pažnje na odnos između penzija i troškova života, kao i na usklađivanje
odnosa penzija i rasta plata.
g) Stimulacija materinstva. Za svaku majku koja ima troje ili više dece, Srpska Desnica
se zalaže da dobija nacionalnu penziju.
d) Podizanje svesti o značaju porodice. Kroz stalne javne kampanje i regulativu podizati
svest o tradicionalnim pojmovima porodice, majčinstva, očinstva, značaju trudnoće.
đ) Posebna pažnja prema porodicama u kojima ni jedan član nije zaposlen uz redovnu i
dovoljnu nadoknadu za njih a uz obraćanje posebne pažnje na svaki konkretan slučaj.
e) Posebna novčana pomoć kategoriji ratnih vojnih invalida, porodicama poginulih
učesnika u ratovima, kao i posebna pažnja prema učesnicima u ratovima koja bi se
ogledala u pojednostavljenom i prioritetnom nalaženju zaposlenja i obaveznoj
adekvatnoj socijalnoj novčanoj pomoći u slučaju nezaposlenosti, kao i u poreskim
olakšicama za ova lica na više nivoa. Sve navedeno bi bilo proporcionalno uvećano
ukoliko se radi o dobrovoljcima. To je minimum kojim Srbija može da zahvali herojima
i borcima u nedavnim ratovima.
28. Društvena rehabilitacija lica lišenih slobode
Rehabilitacija lica pravnosnažno osuđenog u krivičnom postupku znači da se, pod
zakonom propisanim uslovima, u određenom trenutku to lice ponovo smatra
neosuđivanim, njegova osuda se briše iz svih evidencija i prestaju sve pravne posledice
te osude. Zakon je jasno regulisao pojam i značenje zakonske, odnosno sudske
rehabilitacije i on se redovno sprovodi.
Lice lišeno slobode je ono lice koje je u pritvoru u toku trajanja suđenja ili ono
lice koje je na odsluženju kazne zatvora.
Srpska desnica se snažno zalaže da svako lice koje je izdržalo kaznu zatvora bude
i uspešno reintegrisano u društvo. Bili smo svedoci političkih kako progona tako i
zatvaranja ljudi, nakon čega, i ako je zakon stupio na snagu u vidu zakonske rehabilitacije,
društvena je itekako izostala.
Kako smo i sami svedoci velike društvene osude i odbacivanja lica koja su bila
na izdržavanju kazne zatvora, cilj nam je da promenimo društveni odnos i podignemo
svest o diskriminaciji koja je sve osetnija. Boravak u zatvoru često, ako ne uvek, dovodi
do gubitka posla i narušavanja porodičnog i društvenog života. Proces
resocijalizacije osuđenika ne završava se u ustanovi u kojoj se kazna služi, već je jako
bitna i kakva je podrška osuđenicima nakon njihovog izlaska na slobodu.
Takođe smo i svedoci ne tako malom broju nevladinih organizacija koje drže predavanja
i obuke o reintegraciji, resocijalizaciji, rehabilitaciji lica lišenih slobode odnosno lica
koja su odslužila kaznu zatvora, pozivaju se na Međunarodne propise i nazivaju se čuvarima
ljudskih prava, ali kada su u pitanju Srpski generali i heroji koji su svoju kaznu zatvora
odslužili, prekidaju i žele da zabrane javne nastupe nepoštujući zakon, negirajući njihovo
pravo na slobodu i tako želeći da uskrate njihova osnovna ljudska prava.
Za sada se ne govori dovoljno o tome koliko je važna pomoć posle zatvora. Pomoć mogu
pružiti svi članovi zajednice, ali je i tekako važno da prvo shvate njen značaj. Pomagati
određenom licu nakon odsluženja kazne zatvora ne znači samo pomagati njemu lično, već i
njegovoj porodici, pa čak i celoj zajednici. Adekvatna pomoć vodi do toga da bivši osuđenik ne
načini novi prestup odnosno krivično delo, što vodi ka manjem broju žtava kriminaliteta.
S tim u vezi, društvena rehabilitacija lica koja su odslužila kaznu zatvora je i tekako
bitna jer upravo ona, pored reintegracije i resocijalizacije kao državne politike, vodi ka
smanjenju stope kriminaliteta i recidivizma

NAUKA, OBRAZOVANJE, KULTURA

29. Nauka

Srpska Desnica će se snažno zalagati za razvoj novih tehnologija obzirom da su one u
direktnoj i neposrednoj vezi sa rastom društvenog bruto proizvoda odnosno sa razvojem
društva kao celine. Cilj Srpske Desnice u vezi sa naukom i razvojem novih tehnologija
je postizanje da Srbija postane država koja je inovator a ne ona koja prati i uvozi nove
tehnologije i naučna dostignuća. Srbija ima dovoljno obrazovan i inovativan kadar da
joj dostizanje pozicije inovatora neće predstavljati problem. Mnogo veći problem je
potpuna nezainteresovanost naše države i nadležnih organa da uoče, posvete pažnju i
ulažu kako u inovacije, tako i u kadrove koji stoje iza inovacija (naučnike,
istraživače). Shodno ovome, Srpska Desnica smatra da je potrebno redefinisati i
popraviti rad nadležnih ministarstava i u njima otvoriti posebna radna mesta –
funkcije koje će se baviti isključivo: 1) prepoznavanjem i uočavanjem značajnih
inovacija i inovatora 2) investicijama iz budžeta u nove i vredne projekte.
Srpska Desnica smatra da je od prioritetnog značaja za državu ulagati u tzv. čistu nauku,
tj. u istraživanja, sve jedno da li se radi o humanističkim ili prirodnim naukama.
Neophodno je izdvajanje budžetskih sredstava za osnivanje i opstanak instituta koji se
bave istraživačkim radom i ovo ne sme biti shvaćeno kao nešto što košta i zavisi od
državne milostinje, već kao nešto što u potencijalu stavlja Srbiju u red zemalja
inovatora, tj država sa razvijenim naučnim dostignućima od kojih će se neka sigurno
kasnije pozitivno odraziti i na sam budžet.

30. Obrazovanje

Srpska Desnica smatra da je obrazovanje u Srbiji u lošem stanju. Nekoliko je
osnovnih razloga za to. Neki od njih su suštinskog karaktera i odnose se na sadržaj i
metodologiju obrazovanja, a neki tehničkog karaktera i odnose se na organizaciju i
finansiranje obrazovnog sistema.
Prvi i najdramatičniji razlog se odnosi na niz neuspešnih reformi koji naš
obrazovni sistem treba da saobrazi prema sistemu EU. Rezultat je haotično stanje u
obrazovanju i spuštanje nivoa našeg obrazovnog sistema iz vremena pre reformi na jedan
niži nivo kakvog imamo u EU. U ranijim vremenima je bila neosporna činjenica
superiorno znanje i mogućnost zaključivanja naše dece na nivou osnovne i srednje škole
u odnosu na decu na Zapadu i u zemljama EU. Svima nam je poznat podatak da da je ogroman
broj naše dece kada bi se odselio sa roditeljima u zemlje EU bio opažan kao „čudo od
dece“, gotovo na nivou genijalnosti. Realno, to su bila prosečna deca za naše uslove, no
obrazovala su se u našem obrazovnom sistemu. Raniji obrazovni sistem u našoj zemlji je
bio zasnovan na sticanju široke osnovne kulture i širokog spektra znanja. Suprotno tome,
sistem na Zapadu, danas u EU , je zasnovan na partikularnom i, kasnije, na nivou viših
razreda srednje škole i fakulteta, specijalizovanom pristupu koji učenike i studente
treba isključivo da osposobi za obavljanje njihovih poslova i tome je sve podređeno.
Funkcija ovakvog ustrojavanja obrazovnog sistema nije ništa drugo nego podređenost
neoliberalnoj ideji profita u kojoj posao stoji u identitetu sa profitom poslodavca.
Stoga, obrazovni sistem oblikovan prema ideji profita nema za cilj stvaranje široko
obrazovane osobe visokog nivoa opšte kulture, već isključivo stvaranje tzv. „fah idiota“,
osoba bez osnovnih podataka o svetu no efikasno usko specijalizovanih za obavljanje
svojih profesija, u implikaciji – za stvaranje profita svojim poslodavcima u
neoliberalnom kontekstu. Obrazovni sistem u neoliberalnom kontekstu, a EU je samo
instrument neoliberalnog sistema, se ne bavi čovekom već profitom. Čovek je
kolateralna šteta ovakvog pristupa. Srpska Desnice se snažno zalaže za hitan prestanak
reformi našeg obrazovnog sistema prema višestruko inferiornom i
partikularističkom modelu obrazovanja EU. Ukoliko se reforme obrazovanja prema
modelu EU nastave, jedino što ćemo postići su legije imbecila kojima je dato pravo glasa,
da se poslužimo parafrazom Umberta Eka. Od toga interes ima samo krupni kapital i
njegove političke ispostave kojima je olakšana manipulacija imbeciliziranim
stanovništvom.  Drugi razlog pada nivoa našeg obrazovnog sistema takođe je rezultat
saobražavanja našeg sistema sistemu kakav imamo u EU a odnosi se na pojam autoriteta i
hijerarhije. Autoritet učitelja, nastavnika i profesora je gotovo nepostojeći i uništen
je usled insistiranja političko ideoloških centara na Zapadu na ultraliberalnoj i
levičarskoj ideji da je autoritet sam po sebi loš i da sveopšta demokratičnost
društvenih odnosa treba da se infiltrira i u obrazovni sistem. Nastavnom kadru su,
sledstveno, oduzeti svi instrumenti pritiska na učenike, uzgred – još nedovoljno svesna
bića za neophodnu svest, samopercepciju i autocenzureu koja je neophodna za smeštanje
sebe u društveni kontekst. Autoritet nastavnog kadra je uništen ili vrlo ograničen kao
posledica ovih reformi. A ceo sadašnji obrazovni sistem na Zapadu je proizvod uticaja
ideoloških elita atlantističkog sveta, mračne bulumente bivših šezdesetosmaša,
trockista, poslenika frankfurtske škole, ajn rendista, feministkinja, postmodernista
i ostalih, a kojima je zajedničko destrukcija tekovina tradicionalne civilizacije i
proces razaranja društva. Srpska Desnice se snažno zalaže za vraćanje punog autoriteta
nastavnicima uz mogućnost korišćenja instrumenta različitih kazni.
Jedan od vrlo dramatičnih problema koji ne samo da urušavaju obrazovni sistem
na Zapadu i EU, već se ekstremno štetno odražavaju na celokupno društvo, kao i na zdavlje
pojedinca, je infiltracija ideologije roda, sodomitskih sadržaja i drugih
feminističkih postulata u školski sistem. Rezultat ovih antitradicijskih i
antiporodičnih tendencija je nasilje nad dečijom psihom, stvaranje nestabilnih
pojedinaca, razaranje društva na više nivoa i demografski pad kao posledica povećanja
homoseksualizma i nepostojanja porodice kao okvira za natalitet naroda i države.
Neophodno je najoštrije razračunavanje sa ovim nasiljem nad najmlađom populacijom i
sistemska zaštita dece.

Srpska Desnica se zalaže za sledeća strateška polazišta u vezi sa obrazovnim
sistemom:

a) Zasnivanje sadržaja obrazovnog sistema na nivou osnovnih i srednjih škola na sticanju
široke opšte kulture i širokog spektra znanja a ne na uskoj osposobljenosti i
partikularizaciji kao u savremenim zapadnim pristupima kakve imamo npr. u EU.
b) Davanje šireg prostora nastavnom kadru za upotrebu sankcija i kazni u funkciji
uspostavljanja autoriteta nastavnika i vaspitne, a ne samo obrazovne uloge školskog sistema.

v) Najoštriji obračun sa uticajem antitradicijske, lažne i društveno opasne ideologije
roda i drugih feminističkih i sodomitskih postulata na školski sistem. Decu kao
najosetljiviju kategoriju je neophodno sačuvati i zaštititi od ovog nasilja i  diskriminacije.

g) Uvođenje u školski sistem tradicionalističke, nacionalne i patrijarhalne simbolike
i sadržaja, kako u pogledu forme i obeležavanja određenih datuma, tako i na nivou
povećanja nastavnog sadržaja ove vrste, prevashodno u okviru humanističkih predmeta i srpskog jezika.

d) Povećanje budžetskog odvajanja na prosvetu i obrazovanje kao jedan od stubova snažnog
društva i države i, u skladu sa ovim, povećanje plata nastavnom kadru na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja.

đ) Stroži sistem akreditacije, pogotovo u vezi sa privatnim univerzitetima.

e) Najoštriji obračun sa liberalnim konceptom da je znanje roba i sa trgovinom znanjem
u okviru privatnih obrazovnih institucija. Zalaganje za zakon o besplatnom osnovnom i
srednjem obrazovanju i vrlo precizna metodologija provere nivoa znanja koje je pokazano
u procesu dobijanja diploma, zvanja i polaganja ispita na privatnim univerzitetima. Ili
preformulisano – da li je kriterijum vrednovanja znanja spušten u funkciji profita kod
privatnih obrazovnih institucija. Stvaranje posebnih funkcija i struktura u okviru
ministarstva koje bi se isključivo ovim bavile.

ž) Veronauka kao obavezan predmet. Ne nužno biti u velikom fondu časova, no kao
obavezan predmet.

z) Redefinisanje sistema fizičkog vaspitanja u okviru koga bi se kao obavezni predmeti
podučavale borilačke veštine, pre svega osnovni tradicionalni sistemi – mačevanje,
boks i rvanje. Kao drugi element ove reforme, uvođenje osnovnih elemenata predvojničke
obuke u manjem fondu časova.

i) Sistemsko smanjivanje interneta kao učila. Praksa je pokazala da sprovođenje nastavnog
procesa i učenje preko interneta u velikoj meri urušavaj nivo znanja i stimulišu
površnost uz posedovanje minimalnih i neutemeljenih znanja.

31. Kultura

Srpska Desnica smatra da je potrebno posebno ulagati u oblasti kulture koje su
podloga nacionalnog identiteta. Razlog za to je činjenica da su ove oblasti kulture
istovremeno simbol i sadržaj nacionalnog identiteta i nacionalno osvešćenog i
ukorenjenog društva. Što se ostalih oblasti kulture koje nisu eksplicitno nacionalno
profilisane, već predstavljaju određeni lični i intimni izraz, Srpska Desnica će ih
podržavati, uz izuzetak onih koje su otvoreno neprijateljski nastrojene prema našem
nacionalnom identitetu i tradicionalnim vrednostima. Takve neprijateljske pojave
najčešće nisu spontan fenomen nego predstavljaju instrumente mrežnih i hibridnih operacija protiv naroda i države.
Kada govorimo o nacionalno profilisanim elementima kulture, Srpska Desnica,
u skladu sa svojim uverenjem da su hipnos (zaborav) i tanatos (smrt) isto, će se posebno
zalagati za ulaganje i negovanje osnovnih, a to su:

a) Ćirilično pismo koje predstavlja jedan od najvažnijih elemenata našeg nacionalnog
i kulturnog identiteta. Posebne zakonske kaznene mere će se primenjivati ukoliko se na
zvaničnim dokumentima bude koristilo latinično pismo a posebno će biti oporezovano
korišćenje latiničnog pisma u javnosti, npr u nazivima firmi i sl. U medijskom
prostoru, npr na televiziji, svi tekstovi će biti ćirilični. U izdavaštvu, izdanja na
latinici će biti posebno oporezovana. Sistemski obračun i zabrana korišćenja stranih
reči i izraza a pogotovo anglicizama u nazivima firmi, javnim natpisima i sl.

b) Spomenici kulture. Spomenici kulture posebno oni od prioritetnog nacionalnog
značaja (posvćeni bitkama, ratnim herojima, istorijskim događajima, srpski istorijski
spomenici, posebno oni u međuetničkim sredinama kao npr. u Vojvodini, određene
građevine od istorijskog i nacionalnog značaja, arheološki lokaliteti) će biti
restaurirani i, obzirom da je restauracija jednoročna akcija koja ne garantuje stalno
dobro stanje spomenika, stalno održavani nakon restauracije. Arheološki lokaliteti će
biti posebno konzervirani i adekvatno predstavljeni javnosti uz celokupnu izlagačku
infrastrukturu, kao npr. što je slučaj sa lokalitetima Lepenski vir i Viminacijum. Za
ovo će biti definisane posebne službe u okviru nadležnog ministarstva a briga o
navedenim spomenicima kao simbolima i sadržajima nacionalnog identiteta će biti
obezbeđena značajnim sredstvima iz budžeta.

v) Muzeji i galerije sa stalnim postavkama, pre svega oni koji su istorijskog (opšteg ili
uže specijalizovanog i naučnog) sadržaja, će biti tretirani kao objekti od prioritetnog
nacionalnog značaja i biće finansirani i održavani značajnim budžetskim sredstvima.
Primeri ovoga su Narodni muzej, Vojni muzej, Etnografski muzej. Muzej Nikole Tesle,
lokalni muzeji sa istorijskim i kulturnim sadržajem i sl.

g) Parkovi i zelene površine koje se nalaze u istorijskim jezgrima gradova ili koji su
sami stari i od istorijskog značaja će biti tretirani isto kao spomenici kulture i
muzeji. Biće zatvarani noću i, kao i muzeji i spomenici, obezbeđivaće ih ili posebni
čuvari iz budžeta lokalnih samouprava ili u dogovoru sa nadležnom policijskom
stanicom koja će ih namenski i posebno obezbeđivati.

d) Posebna pažnja će biti posvećena pružanju informacija javnosti o nacionalno
profilisanim kulturnim i istorijskim sadržajima – dokumentarnim emisijama i
filmovima o tradicionalnoj kulturi, manastirima i crkvama, tradicionalnim
nacionalnim kulturnim obrascima, događajima i sl. Ovo će biti ostvareno kroz
sistemsku saradnju između sredstava javnog informisanja i nadležnog ministarstva.

đ) Srpska Desnica smatra da su crkve i manastiri SPC prioritetna kulturna dobra od
značaja za srski nacionalni identitet, te će stoga sredstvima iz budžeta dodatno pomoći
u restauraciji i održavanju tih dobara Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.
e) Srpska Desnica smatra da je od prioritetnog značaja uključiti se u restauraciju srpskog
kulturnog i istorijskog traga u drugim državama širom srpskog istorijskog etničkog
prostora, bez obzira da li se radi o spomenicima, crkvama i manastirima SPC ili nekom
drugom vidu srpskog kulturnog traga.

ž) Izgradnja mreža institucija – centara za negovanje tradicionalnih narodnih vidova
kulture i umetnosti, etno centara na određenim značajnim lokalitetima. Ovi centri bi
bili organizovani isto kao muzeji sa istom metodologijom rada a sa sistemom
finansiranja koji bi bio delom iz budžeta a delom od poseta. Samo prosto postojanje
ovakvih centara nije dovoljno i ne bi obezbedilo dovoljnu posetu i interes javnosti,
ukoliko izostane medijska strategija njihovog predstavljanja javnosti kao i saradnja sa  turizmom.

z) Značajno obraćanje pažnje na rad strukovnih umetničkih udruženja kao što su npr. ULUS
i ULUPUDS od strane nadležnog ministarstva i pomoć u njihovom radu kao i nadzor u vezi
sa sprečavanjem upliva privatnog kapitala u ove institucije od nacionalnog značaja.

i) Restauracija zgrada i drugih građevina od istorijskog značaja u istorijskim jezgrima
gradova uz oštro zakonsko sankcionisanja intervencija koje bi promenile originalni
projekat građevine ili u slučaju rušenja ovakvih građevina, bez obzira da li su one u
privatnom vlasništvu ili ne. Posebna pažnja se mora posvetiti sprovođenju ovih oštrih
sankcija uz oštar odgovor na čestu korupciju koja sprečava funkcionisanje ove zakonske
regulative. Kazne ne smeju ostati na nivou najoštrijih novčanih kazni, već se moraju
primenjivati i zatvorske kazne prema varvarskom odnosu u vezi sa spomenicima kulture.

J) Stroga zakonska zabrana otvaranja ugostiteljskih i uslužnih objekata unutar i u
neposrednoj blizini muzeja i spomenika kulture ukoliko za to ne postoji dozvola
nadležnog ministarstva koje dozvolu daje na osnovu mišljenja svoje nadležne komisije.
Komisija radi na osnovu najstrožih kriiterijuma u vezi sa očuvanjem autentičnog izgleda
i duha objekata kojima se bavi. Ovo se odnosi i na parkove i zelene površine od
istorijskog i kulturnog značaja. Srpska Desnica čvrsto stoji na polazištu da je prošlost
važnija od trenutne udobnosti i od finansijske isplativosti, tj. zarade.

SREDSTVA JAVNOG INFORMISANJA

32. Mediji

Srpska Desnica se zalaže za slobodu medija sve dok oni ne krše zakon i ne deluju
protiv države i ustavnog poretka Republike Srbije.
Potrebno je biti svestan, sa druge strane, da su mediji postali jedan od udarnih
instrumenata za vođenje modernih hoibridnih i mrežnocentričnig ratova koje Zapad
vodi protiv država koje napada ovim novim vidovima rata. Mrežni rat, za razliku od
konvencionalnih vidova rata koji se vode oružanim, političkim, diplomatskim i
ekonomskim sredstvima, stvara mrežu koja napada sve segmente društva u državi koja je
cilj napada. Ova mreža se proteže od medija, preko političkih grupa, fondacija i
nevladinog sektora, sve do verskih i manjinskih zajednica. Trougao na kome počivaju
konkretne operacije u mrežnim i hbridnim ratovima se sastoji iz: 1. antidržavnih i
antinacionalnih medija, 2. nevladinog sektora i 3. političkih partija antidržavne i
antinacionalne orijentacije. Ovaj trougao deluje sinhronizovano i orkestrirano, a
tokovi njegovog finansiranja uvek nepogrešivo vode ka atlantističkim državnim i
ibaveštajnim strukturamama ili centrima moći duboke države zapadnih država.
Mrežni i hibridni rat se vodi pre svega protiv Rusije ali takođe protiv evropskih
država bivšeg istočnog bloka, Bliskog i Srednjeg istoka i zemalja koje su nekad
pripadale SSSR-u a danas se nalaze u ruskoj sferi uticaja. Ključni element u svakoj
mrežnoj operaciji je element tzv virtuelnog ili veštačkog neprijatelja. Za ovu funkciju
obično služi neki manje bitan događaj, ličnost ili politička grupa čiji se značaj
hipertrofira i time se daje povod za napad svim mrežnim sredstvima (malo pre
navedeni trougao medija, nevladinog sektora i antidržavnih političkih partija i grupa)
na državu koja je cilj napada. Protiv naše zemlje se mrežni rat vodi od sredine
devedesetih sve do danas. Cilj mu je razbijanje srpskog identiteta, tradicije, rodoljublja
i slamanje ruskog uticaja u Srbiji. Jedno od najvažnijih oružja u vođenju mrežnog rata
protiv Republike Srbije a u funkciji nametanja spoljne dominacije i hegemonije nad
našom zemljom su antidržavni i antinacionalni mediji. Pesnica u ovome predstavlja
tzv. istraživačko novinarstvo koje često locira izmišljenog neprijatelja i spinovima
uz korišćenje izmišljenih izveštaja od tobožnjih „nezavisnih“ instituta i analitičara,
sprovodi svoju veštačku i fabrikovanu kampanju nastojeći da uspostavi atlantistički uticaj unutar naše države.
Potrebno je biti svestan da Zapad često koristi demokratičnost protiv
suverenosti. On nastoji da imperativom demokratizacije na svim nivoima poništi
nezavisnost i suverenost države nad kojom nastoji da uspostavi svoju apsolutnu
hegemoniju i političku, ekonomsku i ideološku kontrolu i protiv koje vodi mrežni ili hibridni rat.
Kao efikasan odgovor na ovakvo korišćenje medija kao oružja od strane Zapada,
potrebna je sistematska koordinacija bezbednosnih agencija, vlade, teoretičara,
analitičara i stručnjaka koja će delovati u funkciji odbrane suverenosti, a na osnovu
precizno definisane anti-mrežne strategije. Takođe je potrebno efikasno delovanje
sudstva kroz zakonski definisane oblike suzbijanja ovih operacija čim one izađu iz zakonskog okvira.

DIJASPORA

33. Srbi u rasejanju

Srpska Desnica smatra da država Srbija treba da se bavi problemima i pomaže
na različitim nivoima Srbe koji se nalaze u dijaspori a kojih u ovom trenutku ima preko
3,5 miliona. Srpska Desnica smatra da je potrebno posebno ministarstvo koje bi se bavilo srpskom dijasporom.
Srpska Desnica smatra da je potrebno radi efikasnijeg bavljenja problemom Srba
u dijaspori i njihove veze sa otadžbinom, baviti se ovom temom u dva pravca. Prvi pravac
se odnosi na Srbe iz okolnih država, tj. onih država koje su nastale prekrajanjem granica
ratovima iz nedavne prošlosti. Drugi pravac su Srbi iz udaljenijih zemalja koji su se odselili u te države iz drugih razloga.

a) Srbi iz okolnih država su ostali da žive u tim državama nakon ratova u poslednjim
decenijama nakon kojih su značajno prekrojene granice na ovim prostorima. Neki od ovih
Srba su bili proterani a vratili su se naknadno na svoja ognjišta. Srpska Desnica smatra
da je ovu populaciju potrebno pomoći na političkom, kulturnom (očuvanje ćiriličnog
pisma, običaja i tradicije), duhovnom (saradnja oko ovoga sa SPC) i ekonomskom nivou
(razni vidovi kratkoročne pomoći i razvojni projekti u srpskim sredinama koji bi
omogućili radna mesta za Srbe) kako bi se učvrstio njihov nacionalni identitet i položaj.

b) Srbi iz drugih država. Najveća dva problema koji se javljaju u vezi sa Srbima koji žive
u drugim državama, možda i više generacija, su očuvanje nacionalnog identiteta i
funkcionalna ekonomska veza sa maticom. Matica treba da se aktivno uključi u projekte
koji treba da kod našeg naroda koji živi u tim državama, pogotovo mlađim generacijama,
održi i približi srspku tradiciju i pravoslavnu veru. Aktivan i efikasan angažman
Srbije u vezi sa dijasporom koja živi u ovim državama je zasnovan pre svega na kulturnom
(očuvanje ćiriličnog pisma, običaja i tradicije), duhovnom (saradnja sa SPC) i
ekonomskom nivou (posebna razrada strateškog usmeravanja investicija iz smera
dijaspore ka projektima u matici od strane specijalizovane kancelarije za ovu namenu,
kao i nalaženje kompanija i partnera za usmeravanje investicija iz otadžbine u druge
države uz posebno obraćanje pažnje na otvaranje radnih mesta za Srbe u okviru navedenih
investicija).

SPORT

34. Sport

Srpska Desnica smatra da je sport ne samo vid rekreacije, zabave i očuvanja
zdravlja, već i da predstavlja vrlo značajan element uspostavljanja i održavanja zdravog
društva. Sport u ovom kontekstu predstavlja metodologiju konstruktivne militarizacije
celog društva koja nije agresivnog karaktera obzirom da se ne bavi drugima već
isključivo sobom. Cilj ovog uvođenja sporta na nivou celokupnog društva a ne samo
sporadično ili na usko profesionalnom nivou je izgradnja fizički i psihološki čvršće
populacije koja je kroz proces discipline izgradila paket pozitivnih načina reagovanja
i suočavanja sa problemima, kako na pojedinačnom, tako i na kolektivnom planu. Cilj je
kultivisanje nacije i pojedinca i njihova izgradnja. Osnovni metod uvođenja sporta na
nivou celog društva bi se sprovodio kroz školski sistem, pre svega kroz osnovno i
srednje obrazovanje. Konkretno, radilo bi se o slojevitoj reformi sadržaja i fonda
časova fizičkog vaspitanja i uvođenja sekcija koje bi bile efikasnije ustrojene i
ponuđene učenicima. Jedan od osnovnih reformskih poteza bi bio uvođenje obaveznog
sadržaja u okviru fizičkkog vaspitanja tradicionalnih borilačkih sistema – boksa,
rvanja i mačevanja koji bi bio kontinuiran i trajao bi 8 tj. 4 godine. Praksa je pokazala
da vežbanje borilačkih sistema najbrže i najefikasnije izgrađuje određen paket osobina
i načina reagovanja neophodnih za suočavanje i rešavanje problema kao i odgovornost
prema drugim osobama i kolektivu. Srpska Desnica takođe smatra da je posebnu pažnju
potrebno posvetiti autohtonim srpskim igrama i borilačkim sistemima (ovde je
neophodno određeno filtriranje od strane posebnih stručnih komisija koje bi bile
formirane, obzirom da se u poslednje vreme pojavilo dosta simulacija autentičnih
sistema koji su u suštini samo istorijski falsifikati) koje bi trebalo uključiti u sistem
obrazovanja, kao i, u slučaju autentičnih autohtonih borilačkih sistema, u vojno i
policijsko školstvo. Ovaj vid povezivanja državnih institucija i struktura sa
autohtonim sistemima predstavlja rodoljubivo ulaganje u sopstvenu tradiciju (svima je
poznat primer Japanaca koji na nivou svog školstva, policije i odbrambenih snaga
uvežbavaju kao deo obuke isključivo svoje autohtone sisteme – Džudo, Kendo, Đukendo, Tošu
Kakuto, Karate i Aikido).
Srpska Desnica se zalaže za sledeće u vezi sa sportom:

a) Uvođenje sporta na nivou široke društvene baze u funkciji kvalitativnog
unapređivanja pojedinaca i društva kroz reformu fizičkog vaspitanja u osnovnim i
srednjim školama (reforma sadržaja pre svega u smislu uvođenja borilačkih sistema kao
jednog od osnovnih sadržaja, kao i povećanje fonda časova) i kroz reformisanje i
standardizaciju sekcija ove vrste takođe u osnovnom i srednjem obrazovanju.

b) Posebna pažnja prema autohtonim igrama i borilačkim sistemima i njihovo uvođenje
u školstvo i strukture i organe države. Koordinacija ovog procesa bi bila zaduženje
posebno formirane stručne komisije u okviru ministarstva koje bi se pre svega bavilo
autentičnošću određenog sistema i tek nakon toga, njegovom inkorporacijom u sistem
(školstvo, policija, vojska).

v) Sistemsko praćenje rezultata u vrhunskom sportu i strateško razvijanje i finansiranje
odrđenih sportova u kojima naši sportisti ostvaruju najbolje rezultate. Ovo bi se
ostvarilo kroz kontinuiranu komunikaciju između granskih saveza, klubova, trenera i
sportista sa nadležnom kancelarijom u okviru ministarstva sporta i kroz obezbeđivanje
i usmeravanje budžetskih sredstava u ovom smeru.

g) Finansiranje granskih saveza iz budžeta ali i na osnovu rezultata

d) Uvođenje poreskih olakšica za saveze „velikih“ (masovnih i sa visokim nivoom
profesionalizma) sportova a potpuno oslobođenje od poreza za manje sportove.

đ) Stalno ulaganje u sportske objekte, infrastrukturu i logistiku u pogledu održavanja
postojećih i izgradnje novih.