ПРОГРАМ СРПСКЕ ДЕСНИЦЕ

О Светом цару Константину и царици Јелени, 2018. године

 

ОСНОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ

Основне одреднице Српске Деснице су следеће:
1. Традиционализам
2. Родољубље
3. Здраво друштво – саборност
4. Евроазијске интеграције

 

 

1.Традиционализам

Традиционализам у разумевању Српске Деснице подразумева залагање за
традицију као основни критеријум за организовање друштва. Традиционално друштво је
сушта супротност либералном или левичарском приступу егзистенцији и друштву
укорењеном у материјалном, видљивом и позитивистичком. Све леве теорије као и
либерализам јесу наметање губитка националног идентитета. Крајњи резултат овога је
разарање друштва на свим нивоима и стање анархије и хаоса који управо живимо на
глобалном нивоу. Традиционализам значи уверење у одерђени виши принцип и конкретну
методологију деловања у смеру постизања облика друштва заснованог на традицији.
Видљиви изрази традиције у контексту српског идентитета, а за које се Српска Десница
залаже су: патријархално друштво, православна вера, поштовање и одржавање симбола и
институција које чувају сам идентитет (симболи хероја, фигура оца, мајке, породице, војске,
рада, домаћина, принцип ауторитета, принцип друштвене хијерархије, монархистички
принцип као пре свега друштвено организациони а не нужно уставни, правни или
политички).

 

2. Родољубље

Родољубље или патриотизам је појам који је у разумевању Српске Деснице једини
конструктиван и ваљан однос према сопственом народу. Уколико се ово примени на
државу, као основни инструмент народа, говоримо о појму патриотизма. Међутим, у
нашем, српском контексту, држава јесте и треба да буде инструмент српског народа, тако
да се ова два појма у великој мери поклапају. Родољубље за Српску Десницу није статична
категорија, коју је довољно поседовати и бити неактиван у погледу акције као израза
родољубља. Родољубље јесте акција. Оно је непрестана борба и континуирано залагање у
смеру постизања и јачања идентитета српског народа на свим нивоима. На нивоу
породице, обичаја, навика појединца и друштва, друштвених облика и структура, језика,
писма, привреде, симбола, политичког живота, теорије, информисања и културе. Српска
Десница снажно стоји на полазишту да је основ родољубља сама наша појединачна
егзистенција – наш начин живота. Јер се не може говорити о родољубљу и националној
држави ако се не почне од темеља – од сопственог живота који је заснован на снажној и
бескомпромисној дисциплини и култивисању самога себе на сва три основна фронта
простирања људског бића – духу, телу и интелекту. Тек када група појединаца која је себе
устројила кроз овакву дисциплину започне са национално профилисаним друштвеним
радом и ступи на политичку сцену, аутентична и истинита национална политика ће
заживети. Све остало је само теорија заснована на парламентарној, лихварско – трговачкој
опсени у којој се родољубље користи само као реклама у излогу а истовремено није
аутентично и засновано на сопственој жртви.

 

3. Саборност

Саборност је појам који произилази из Православља и који је током целе српске
историје био основа за организовање српског друштва и политичког живота. Саборност
подразумева склад свих елемената друштва и деловање у истом смеру кроз заједнички
напор. Саборност је сушта супротност савременим, из 1789. произишлим појмовима и
теоријама међусобне супротстављености класа, друштвених група и појединаца. Српска
Десница снажно стоји на полазишту да сва, условно говорећи, аналитичка теоријска
упоришта, произишла из цивилизацијске трагедије 1789, за свој коначни исход имају
разарање друштва и воде ка урушењу како на појединачом, тако и на општем, друштвеном
плану. Српска Десница сматра да су најштетније идеолошке, политичке и теоријске
матрице које представљају супротност саборности и, самим тим, нужно воде ка разарању
друштвеног организма – сам либерализам (у свим његовим историјским фазама а поготово
неолиберализам који није ништа друго него омогућавање дивљања начела профита без
икакве заштите човека од овога), различите леве теорије – од научног социјализма, преко
троцкизма све до разних еуфемизама као што је нпр. франкфуртска школа и сл, нека новија
врло опасна чисто теоријска упоришта као што су нпр. постмодернизам, из феминизма
произишла теорија рода и сл. Посебно опасна појава је феминизам у свим својим облицима
(од сифражеткиња, све до екстремно перфидних и опасних савремених теоријских
приступа који „из женског угла интерпретирају друштвене науке“). Феминизам је суштинска
супротност појму саборности јер у саму породицу уводи начело међусобне
супротстављености и конфликтности, овај пут не одређених друштвених група као што су
нпр. класе, већ самих полова. На овај начин, ова перфидна теорија (и пракса, на жалост),
разара основу друштвеног ткива – саму породицу. Феминизам је заснован на перверзној
девијацији друштва и у први план ставља човека не као духовно биће, већ као полни
идентитет. Не као неко суптилније и сложеније начело, већ искључиво као прозаична и
банална телесност. Српска Десница снажно стоји на полазишту да је синергија либерала и
разних левичарских и неолевичарских праваца у свом деструктивном историјском пројекту,
након разарања цркве и вере (атеизам), националне државе (наметање тзв. грађанског
друштва уместо националне државе), током последњих година сав свој напор усмерила ка
разарању саме људске природе (феминистичке тековине идеологије рода уместо пола,
редефинисања идентитета и улоге полова, облика и улоге породице у друштву,
патријархалног морала, идентитета народа, цивилизацијских нуклеуса, раса и сл.). Овоме
је неопходно стати на пут јер се крећемо ка поразу и потпуном друштвеном разарању које
је један велики аутор дефинисао синтагмом „Људи међу рушевинама“. Један од моћних
метода одбране и бедем против разарања друштва на свим нивоима јесте појам
саборности. Овај појам је снажно оружје које људској природи, нашем геному и
целокупном друштву може помоћи да се одбрани од хаоса за који се залажу либерали и
левичари разних провенијенција.

 

4. Евроазијске интеграције

Евроазијске интеграције су основни смер спољнополитичког правца Српске
Деснице. Српска Десница сматра да Србија по свом геополитичком, геостратешком
положају, као и према свом цивилизацијском идентитету (духовни, културни, историјски,
језички и национални) не припада атлантистичком корпусу држава већ да органски
припада простору евроазије у чијем се центру налази Русија. Српска Десница сматра да у
оквиру атлантистичких политичких (ЕУ) , економских (Светска банка, ММФ и сл.) и војних
инструмената (НАТО), Србија може рачунати само на статус другоразредне државе и ткива
за експлоатацију а да никако не може бити уврштена у групу држава првог реда. Разлог за
ово није, како неки тврде, блиска прошлост и ратови у којима смо били на супротстављеној
страни у односу на атлантистичке државе, већ је ситуацију потребно посматрати управо
обратно – ми смо се нашли на различитим странама и рат против нас су водиле ове државе
јер смо идентитетски евроазијска држава (православне вере, словенска, народ етнички
сличан Русима). Дакле, ма колико били кооперативни у односу на атлантистички корпус,
Србија и Срби ће увек представљати „другу страну“ и више или мање непријатељску државу
обзиром на то да нисмо западнохришћанска већ православна држава, да смо Словени и да
смо историјски и етнички блиски Русији и Русима. Смер међународних интеграција се, на
основу овога, сам намеће – зашто огромну енергију и ресурсе трошити за другоразредно
чланство у атлантистичком корпусу, када, само на основу нашег идентитета и историје,
унутар евроазијског корпуса, јесмо битна држава и народ? Поред овога, битан детаљ који
дефинише наш избор је околност што је либерализам и Запад као његов носилац ушао у,
по многим показатељима, своју завршну фазу и урушење. Много је унутрашњих
противуречности које се не односе као до до сада много пута виђену економску кризу, већ
пред собом сада имамо и идентитетску, психолошку, опште друштвену, културолошку,
духовну. Запад, односно атлантистички корпус држава се урушава по свим основама и
интеграција Србије у том смеру представља крајњу непромишљеност и неодговорност
према сопственом народу и држави. А ми избор имамо – Евроазију на чијем се челу налази
Русија са којом смо одувек имали блиске историјске везе и кроз целу историју исте
геополитичке и геостратешке интересе. Не само што са овом државом, стожером
Евроазије, нисмо никада били у рату, већ смо сличан, готово исти народ са Русима. А та
иста Русија, као и цео евроазијски геополитички корпус држава се по свим параметрима,
од економије до очувања елемената традиције и органског патријархалног друштва, током
последњих година снажно уздижа и јача. Српска Десница се, имајући наведено у виду,
залаже за постепен прекид атлантистичких интеграција (прекид интеграције у ЕУ пре свега)
и пуно укључење у евроазијске интеграцијске процесе – од политике и геостратегије (ОДКБ,
где смо већ чланови у својству посматрача), све до економије (Евроазијски економски
савез). Српска Десница не види Србију као источну периферију ЕУ, већ Србију види као оно
што она органски јесте – као западни бедем Евроазије.

 

ПОЛИТИЧКИ ПРОГРАМ

5. Организација државе

Српска Десница се залаже за унитарни модел организације државе у којој су власт,
ингеренције и законски акти централизовани. Српска Десница сматра да је регионализам и
давање аутономије одређеним територијалним подјединицама као што су покрајине само
начин урушења Србије. Овај метод користе како домаћи сепаратисти са идејом разбијања
Србије, тако и стране непријатељске силе чија је идеја иста а користе је као тактичку опцију
у свом специјалном рату, хибридним и мрежним операцијама против Србије.

6. Уставно уређење
Уставно уређење представља основни механизам за регулисање целокупних односа
и рада органа унутар државе. Оно дефинише и ограничава надлежности и деловање свих
државних органа и омогућује владавину правних норми унутар државе на свим нивоима.
Сви политички и правни акти морају бити у складу са уставним нормама. Устав државе мора
бити један како би се избегло сепаратистичко и регионалистичко разарање државе (ово у
новије време представља једну од честих тактичких опција за вођење специјалног мрежног
рата атлантистичких држава у функцији разарања држава на које је напад усмерен).

7. Организација државне власти
Државна власт је формулисана као: законодавна, судска и извршна. Државна власт
стоји у функцији грађана и користи физичку и другу принуду само ради заштите приватних
и државних добара. Сви институти и органи државне власти морају представљати
јединствен систем регулисан хијерархијском субординацијом и сувереном вољом народа
израженом кроз представнички (изборни) систем. Овај систем гарантује спровођење воље
народа кроз једнодомсну народну скупштину, јединствену владу, једног председника,
јединствену државну територију, једниствен изборни систем, јединствен судски систем.

8. Територијална организација државе
Српска Десница се залаже за организациону поделу територије државе Србије на
округе и општине. Сви органи државне власти били би строго раздвојени од локалне
самоуправе. Извршиоци активности би само територијално били везани за одређене
округе и општине, али би у суштинском смислу били под надлежношћу ресорних
министарстава како би се избегло остваривање различитих видова монопола. Српска
Десница опажа регионализам као методологију обрачуна са суверенитетом држава и често
се овај процес користи као атлантистички вид вођења специјалног рата а у функцији
покоравања државе која је циљ напада у политичком, економском и сваком другом смислу.
На регионалистичке тенденције је потребно обратити посебну пажњу и ограничавати их
како би се избегао сепаратизам, разбијање државе и разарање државног и националног
ткива. Посебну пажњу у вези са овом проблематиком је потребно обратити у вези са
Војводином и Рашком облашћу.

9. Народни суверенитет
Српска Десница стоји на полазишту да „суверност народа почива у самом народу,
али да истовремено народ није у стању да врши ту сувереност“ . И поред ове формулације
која се односи на опажање демократије као насиља броја над истином, Српска Десница
сматра да у датим историјским околностима у којима се налазимо, а све до успостављања
адекватнијег облика вршења власти, изборни и парламентарни систем представљају
довољно адекватну опцију за обезбеђивање суштинских интереса и суверености српског
народа. У овом контексту, грађани део свог изворног суверенитета преносе на народне
посланике и преко њих врше суверену власт у својој држави. Српска Десница се такође
залаже за строго поштовање уставом загарантованих права опозиционих народних
посланика, ма којој политичкој опцији они припадали јер они представљају суверену вољу
једног дела народа.

10. Народна скупштина
Српска Десница се залаже за једнодомну народну скупштину која јесте израз
унитарног и централизованог уређења државе. Једнодомно скупштинско уређење
представља изворно јединство власти произишло из воље народа дефинисано у
скупштини, а из тог јединства произилази и подела власти на њена три кључна облика, као
и њихова међусобна контрола, усклађеност и функционалност. У народној скупштини је
концентрисана сва законодавна власт у држави. Путем народне скупштине, извршиоци
власти подлежу контроли од стране народа а преко посланика. У народној скупштини се
одлучује о свим виталним политичким питањима за државу.

11. Председник државе и председник владе
Српска Десница сматра да у постојећем облику организовања државне власти
водећу функцију треба да представља председник државе. Председник државе треба да:
води државу Србију, представља државу у земљи и свету, предлаже народној скупштини
кандидата за председника владе, поставља и опозива стране представнике у држави, има
право да распусти народну скупштину и распише посланичке изборе, додељује
одликовања и помиловања, расписује изборе и референдуме, има функцију врховног
команданта Војска Србије и унапређује и разрешава официре. У случају да председник
државе не може да обавља своју функцију, замењује га председник скупштине.
Председник владе (премијер) треба да усмерава и води владу, усклађује рад
чланова владе, представља владу и води њене седнице.

12. Државна управа
Српска Десница стоји на полазишту да је државну управу потребно свести на
најоптималнију могућу меру како она не би прерасла у по државу и грађане оптерећујућу
паразитску структуру. Потребно је устројавање целокупне државне управе засновати на
идеји да је она сервис грађана и да она служи грађанима а да не буде репресивна у односу
на њих. Српска Десница сматра да је слојевита реорганизација државне управе неопходна
и да представља једно од најбитнијих и горућих политичких питања. Српска Десница сматра
да је паразитска и репресивна државна управа један од основних разлога због којег
огроман и све већи број људи не верује држави сматрајући је за непријатељски и
експлоататорски организам. Српска Десница сматра и да је оваква врста државне управе
разлог све веће скепсе грађана око тога да ли они могу на било шта утицати у држави а
резултат тога је развој криминогеног понашања, као и апстиненције на изборима.
Недовољно ефикасном и лошом државном управом држава себи сече грану на којој се
налази а то је суверност коју јој даје народ. Она тиме онемогућава сопствену органску везу
са народом.

13. Уставност, законитост и правосуђе
Устав је темељ државе који мора бити неприкосновен и јасан. Он мора бити на тај
начин конципиран да је довољно јасан и примењив сам по себи и да му амандмани нису
потребни. Српска Десница се залаже за чврсту владавину права, уставности и законитости
као подлоге за целокупну организацију државе и живота грађана. На овај начин се спречава
корупција, самовоља појединих државних функционера и крупних капиталиста и разне
врсте монопола наметнутих споља и из Србије. Уставност и законитост представљају
последњи бедем суверености у контексту споља наметнутих концепата и методологија
мондијализма и економског империјализма који настоје да униште или ограниче
сувереност Србије. Ово се, између осталог, односи и на фаворизовање страног економског
монопола уз недовољно системске стимулације за домаћу економију.
Српска десница сматра да је правосуђе једно од најважнијих упоришта државне
власти. Једино држава која има ефикасан, себи прилагођен и аутономан у односу на било
коју врсту наддржавне власти (као што је нпр. ЕУ, која поништава и на себе преузима битан
део државне суверености својих чланица), правосудни систем, може на ефикасан начин
заштитити интересе и права својих грађана. Српска Десница се залаже за независно судство
и адвокатуру који би били заштићени од свих врста притисака.

14. Политичке странке и удружења грађана
Српска Десница се залаже за слободан и аутономан рад политичких странака у
Србији. Снага одређене политичке партије се огледа у броју освојених гласова на
слободним изборима. Рад странака треба да буде слободан а утицај власти на њихов рад
треба да буде сведен на минимум, тј. на обезбеђивање да рад странака буде легалан и у
складу са уставом и законима. Српска Десница сматра да одређену странку треба законски
санкционисати уколико се огреши о устав и законе Републике Србије или се залаже за
сепаратизам и разбијање и угрожавање територијалне целовитости, суверенитета и
уставног поретка Републике Србије.
Удружења грађана треба да имају слободну могућност оснивања и удруживања
уколико не угрожавају уставни поредак, суверенитет и територијални интегритет наше
државе или ако не ограничавају права и слободе других грађана (као у случају неких
верских секти нпр.).

15. Синдикално организовање
Синдикати су на жалост по опажању Српске Деснице у доста лошем стању и
изложени су разним утицајима споља. Они су сведени на инструмент државе, послодавца
или странке. Сви ови спољни утицаји на синдикате треба да буду кроз низ законских мера
елиминисани како би синдикати поново постали легитимна струковна удружења која
заступају искључиво интересе и права својих чланова и професије. Српска Десница сматра
да су синдикати веома важни као вид одбране права радног човека у контексту
неолибералног дивљања профита не само код нас, већ и на међународном плану.
Феномен тзв. наддржаве, као што је на пример Европска Унија, је такође оружје у рукама
крупног капитала. Њихова функција је отимање битног дела суверености, поготово оне
правне, државама чланицама и наметање закона који су у интересу неолибералне идеје
профита који ничим није и не може бити ограничен. Синдикати су у овом контексту, битан
бедем према неолибералном експлоататорском и неоколонијалном пројекту. Српска
Десница такође сматра да је сувереност народа могуће, поред деловања кроз странке,
додатно омогућити кроз укључивање синдиката и струковних удружења у сам процес
власти, а кроз директан представнички систем унутар самих синдиката и од синдиката ка
влади.

16. Полиција
Српска Десница стоји на полазишту да рад полиције треба да буде заснован на
високом професионализму и на елиминацији политичког и партијског утицаја на овај орган
државе. Функција полиције треба да буде искључиво заштита уставом загарантованих
права грађана и уставног поретка од свих видова угрожавања – спољних и унутрашњих.
Полиција своје задатке мора извршавати у оквиру законски дефинисаног оквира, правила
и овлашћења. Надзор над радом полиције треба да има надлежно министарство и посебни
одобори народне скупштине. Српска Десница опажа као тренутни акутни проблем
недовољну синхронизованост у размени информација и синхронизованом деловању
целокупног апарата силе – војске и полиције, као и обавештајних и контраобавештајних
служби. У функцији ефикасне одбране суверености државе и народа, као и уставом
загарантованих права грађана, неопходно је редефинисати и успоставити редовну, честу и
сталну координацију и комуникацију ових структура. Сугеришемо да је потребно оснивање
нове или побољшање рада постојеће структуре или структура које представљају заједничку
команду ових служби. Конкретно – заједничка команда би представљала пресек одвојених
команди ових структура и служби. У контексту савремениих видова хибридног и мрежног
рата које Запад води како би наметнуо своју апсолутну политичку, идеолошку и економску
хегемонију над целим светом, посебно је важно успоставити ефикаснију унутрашњу
контролу у целом апарату силе, и, у оквиру тога, полиције. Тај реформисани орган (служба,
управа…) би посебну пажњу обраћала на инфилтрацију страног обавештајног елемента у
нашу полицију и пружила адекватан одговор овој, на жалост, све присутнијој појави.

17. Војска и војни ветерани
Српска Десница стоји на полазишту да је један од стубова сваке државе њена војна
моћ и способност да се ефикасно одбрани од агресора. Чињеница је да су многе државе
које нису довољно улагале у своје армије биле брзо и лако прегажене и претворене у
колоније. Српска Десница не верује да је право основни регулативни тон на међународном
плану, већ сила као, на жалост, основни механизам обликовања међународних односа. У
оваквом међународном контексту а поготово у контексту Балкана као веома политички и
геостратешки трусног подручја, сматрамо да је снажна војска јадан од основних предуслова
суверености наше државе. Из овог разлога, Српска Десница сматра да је значајна средства
потребно одвојити за наоружање, опремање војске и образовање војног кадра. Војску је
неопходно доктринарно утемељити на родољубивом духу обзиром да она губи сваки
смисао, као и ефикасност, ако ово изостане. Официрски кадар мора да буде изложен
одгајању и образовању утемељном на патриотизму и славним српским ратничким традицијама
Српска Десница сматра да је поред сталног професионалног официрског и војничког
кадра, потребно вратити обавезно служење војног рока. Српска Десница сматра да је
обавезно служење војног рока од суштинског образовног и васпитног значаја за будуће
нараштаје нашег народа и државе. Овим се гради одговорност код појединаца који ће
једног дана преузети своје функције у друштву, без обзира да ли се ради о микроплану
породице или макроплану виших друштвених или државних функција. Обавезно служење
војног рока је и врло конструктивно средство милитаризације друштва као бедема против
либералних утицаја који за циљ имају разарање друштвеног ткива и увођење хаоса на свим нивоима.

Поред тога додали би смо да Војску Србије поред активног војног састава, треба да
чине добро увежбани резервни војни састав и резервне војне старешине.

-Предлажемо да се због изразито велике потенцијалне опасности од агресије на нашу
земљу уведе Доктрина ОПШТЕНАРОДНЕ ОДБРАНЕ.

-Према Доктрини Опшенародне одбране намена Војске Србије је да се заустави
потенцијални нападач довољно дуго док се не мобилишу јединице територијалне одбране.

-Доктрина Општенародне одбране мора у себи да садржи намеру одвраћања непријатеља
као и да предвиђа могућност ограниченог офанзивног деловања, због постојања
окупираних територија на простору републике Србије. Такође због карактеристичних
околности српска војна доктрина мора имати приликом конкретне примене у виду
стратешки модел „сукцесивних“ акција, односно постизање циља кроз етапе, уз увођење
брзих и ограничених војних акција којима се ствара СВРШЕН ЧИН.

-Формирање ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОДБРАНЕ је део доктрине општенародне одбране.

-Територијална одбрана би била одвојени део јединствених оружаних снага и најшири
облик организовања народа за оружану борбу.

-Јединице Територијалне одбране би биле способне да саме воде оружану борбу и да се
супротставе нападачу. Оне ће бити предвиђене да дејствују заједно са Војском Србије или
да воде герилски начин ратовања, самостално.

-ОБУКА ОМЛАДИНЕ: Омладина је такође обухваћена доктрином општенародне одбране и
њено образовање има веома важну улогу на јачање укупне борбене готовости земље.

-Школска омладина ће се плански и организовано васпитавати, психофизички и
војностручно оспособљавати за општенародну одбрану.
-Од 1. до 4. разреда у склопу свих предмета, ширењем родољубља и националне свести.
-Од 5. до 8. разреда кроз предмете „Прва помоћ и заштита“ , „Безбедоносна култура“ и
„Самоодбрана“.

-У средњим школама би се изучавали предмети „Одбрана и заштита“, „Борилачке вештине“
и организовао једнонедељни камп за предвојничку обуку. Тематски, одбрана и заштита би
била уграђена и у друге предмете, као и кроз програм ваннаставних и слободних
активности (оријентисање у природи, млади извиђачи, црвени крст, стрељачка секција и
сл.)

-У вишим школама и факултетима оспособљавање и припрема студентске омладине
спроводиће се путем изучавања предмета „Доктрина општенародне одбране Републике
Србије“.

-Студенти који нису служили војску би у првој години студија имали двонедељну практичну
обуку у посебним центрима Војске Србије.

-Обука за омладину која није похађала средњу школу би била у надлежности јединица
локалне самоуправе.

-ЖЕНЕ: Жене би добровољно служиле војни рок и чиниле би саставни део Територијалне
одбране.
Српска Десница сматра да Србија припада евроазијском геополитичком и геостратешком
корпусу и да треба да своју војну сарадњу, заједничке војне вежбе, заједничке образовне
пројекте, набавку наоружања усмери ка Руској федерацији и другим државама ОДКБ-а и
евроазије. Српска Десница сматра да Русија треба да буде главни војни партнер Србије.
Српска Десница сматра, без улажења у детаљну анализу у вези са наоружањем и
опремањем, да је је од кључне важности за ефикасну одбрану државе у контексту
савремених ратова, набавка савремених ПВО система (С 400 и слично). Они представљају
ефикасно средство за превенцију и за одвраћања агресора од напада на нашу државу.
Српска десница се залаже за побољшање статуса ратних ветерана. Нарочито акценат
треба ставити на неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

18. Лична одбрана
Простор где би се могла редефинисати нужна одбрана видимо у могућности
дефинисања права на употребу физичке силе и посебних права при упаду у дом нападнутог
лица.
Предлажемо да се уведе посебна концепција одбране дома, где човек који је нападнут у
својој кући има изузетно широко право на самоодбрану у погледу интензитета одбране у
односу на напад.
Предлажемо да се према програму Српске деснице у Кривичном закону Републике
Србије дефинише и право на употребу одбрамбене силе:
-дозволи употреба физичке силе у случајевима заштите своје личности или трећих лица,
при заштити просторија и непокретности, као и заштита од провале, благовременог
спречавања или сузбијања крађе.
Даљим одредбама потребно је прописати услове под којима се у сваком од ових
конкретних случајева може употребити сила и којег интензитета.
Сви ови предлози се већ примењују у законима многобројних земаља.

19. Међународна политика
Српска Десница сматра да је обзиром на специфичан положај и контекст у коме се
Србија налази, веома битно гајити добре и избалансиране односе са свим државама осим
са онима које непријатељски делују ка нашој држави. Српска Десница сматра да је
потребно улагати у добросуседске односе са околним државама обзиром да је Балкан
подручје на коме Запад континуирано и стратешки јасно дефинисано у последњих
неколико деценија води политику одржавања контролисаног хаоса и подгревања тензија а
у функцији успостављања своје хегемоније. Потребно је минимизирати простор за увођење
хаоса и конфликта у региону. Српска Десница сматра да је потребно развијати посебне
односе са Републиком Српском на краткорочном нивоу уз поштовање Дејтонског
споразума, а на средњорочном и дугорочном нивоу радити у смеру уједињења Републике
Српске са матицом, Србијом. Ово неће бити резултат било какве агресивне политике Србије
према Босни и Херцеговини, већ ће се ова, у великој мери дисфункционална држава,
извесно сама распасти. У очекивању тога, потребно је припремити терен за овај тренутак у
смислу улагања у посебне односе између Србије и Републике Српске на свим нивоима.
Српска Десница има две основне стратешке смернице у вези са спољном
политиком. Први је престанак интеграција у Европску Унију и у све видове атлантистичких
политичких и војних структура. Други је залагање за интеграције у Евроазијску унију и ОДКБ.
Разлог за обуставу интеграција ка Европској Унији је јасан – Србија органски,
идентитетски, историјски и геополитички не припада атлантистичком геополитичком
корпусу држава, чији је политички инструмент Европска унија, а НАТО војни. 1999.
атлантистички корпус држава (САД и већина ЕУ земаља) је извршио нелегални напад на
нашу земљу мимо СБ Уједињених Нација и на једном делу наше територије подржао
оснивање нелегалне и унилатерално формиране државе Косово од стране њихових
савезника Албанаца. Разлог за ову агресију није био обрачун са једном владом на чијем је
челу био Слободан Милошевић, већ је напад био против српског народа и против наше
државе. Разлог је непромењив и не зависи од евентуалне кооперативности било које наше
владе, чак ни оне најлибералније и највише прозападне. Тај непромењиви разлог почива у
геополитици – Србија је у односу на Запад, нешто „друго“ и нешто „страно“. Нешто налик и
сличних интереса као њихов архинепријатељ – Русија. Срби, народ етнички и идентитетски
веома сличан Русима, народ исте вере као и Руси, народ и држава која са Русијом ни у
једном рату није била на супротним странама, никад и ни по коју цену неће бити потпуно
интегрисан у простор атлантистичких држава чији је политички носиоц Европска Унија, а
војни НАТО. Други разлог због кога Српска Десница сматра да Србија треба да прекине све
процесе интеграције ка ЕУ, је сама природа Европске Уније. Она је економски инструмент
за неолибералну колонизацију свих држава чланица а од кога директну корист имају само
две или три економски најјаче државе Европске Уније. Сва економска законска регулатива
Европске Уније стоји у функцији наметања привредне доминације од стране две или три
економски најјаче државе свим осталим државама чланицама. Србија као слабија
економија која је током последњих неколико деценија била изложена ратовима и
економској блокади, била би потпуно и дефинитивно прегажена и економски и политички
колонизована уласком у Европску Унију. Трећи разлог због кога Српска Десница сматра да
Србија треба да прекине све процесе интеграције ка Европској Унији је аксиолошког
карактера. Много пута коришћена, готово кич синтагма о некаквим „европским
вредностима“ је тачна, само је вредносно изврнута. „Европске вредности“ су
антицивилизацијске вредности чије би прихватање Србију и Србе одвело ка мраку новог
варваризма. Наведимо само неке од европских анти вредности: разбијање породице кроз
феминистички императив жене којој је каријера испред породице, уништење традицијског
идентитета полова кроз законски пакет одбране права ЛГБТ заједнице уместо да се ови
видови понашања који ослабљују национално ткиво сузбијају или чак законски
ограничавају, разбијање националног биолошког ткива кроз идеологију рода (уместо пола)
што је највеће феминистичка и постмодернистичка победа у смислу њене интеграције у
законску регулативу Европске Уније, права мањина чија је функција такође уништење
националног биолошког ткива кроз законску фаворизацију етничких и религијских група
непријатељских према староседеоцима европских држава, потпуна секуларизација
друштва која за циљ има свођење људског бића на животињу ограничену на биолошке
импулсе, идеологија хедонизма, идеологија конзумеризма, идеологија индивидуализма
који од човека ствара јединку заинтересовану само за лични интерес и неспособну за било
какав вид колективног живота или емпатије осим уколико она није на силу издејствована
репресивним законским мерама, идеологија абортуса као нечега што се презентује као
„право жене“ да сама одлучи о томе да ли ће бити мајка или не, а при чему се прећуткује
да се не ради о било чему другом него о томе да жена ту у ствари одлучује да ли ће поостати
убица сопственог детета, потпуно незаштићеног и заиста угроженог бића (за разлику од
содомита или етничких мањина) пред монструозном саможивошћу сопствене мајке.
Српска Десница се снажно залаже за избор да ли ће мајка постати мајка али мало раније –
пре ступања у сексуални однос а не абортусом. То је врло просто и могуће, само је потребно
ограничити варварску незајажљивост за чулном насладом а не жртвовати живот другог
људског бића које није у стању да се брани. Четврти разлог за прекид интеграција ка
Европској унији почива у мигрантској политици најутицајнији држава ЕУ, пре свега Немачке
и заснован је на стратешком, планском и неограниченом увозу Европи страног, етничког и
религијског елемента. Овај мултикултурални пројект демографског инжењеринга своје
праве разлоге има у неопходности да се машинерија крупног капитала одржи у стању
експанзије и јачања. Европски староседеоци, жртве антитрадицијских мало пре дотакнутих
„европских вредности“ се више не множе, или бар не у оној мери у којој је капиталистичкој
машинерији неопходно како би одржала стање непрестане експанзије. Стога, врло брзо и
драконско решење представља пројекат увоза мигрантске популације која ће са мноштвом
деце бити способна да плаћа порезе и ради за врло конкурентну надокнаду у односу на
староседеоце и троши зарађени новац. Крупном капиталу и њиховим политичким
експонентима – владајућој гарнитури политичких чиновника из ЕУ је потпуно небитно шта
се дешава са традиционалном европском културом и идентитетом, да ли се у европским
престоницама налазе, као раније, цркве или ничу нове џамије и да ли је то ново
становништво, подлога неолибералног културицида, непријатељски расположено према
староседеоцима или је интегрисано. Но непобитна чињеница је да у ЕУ државама
преплављеним мигрантима имамо све више забрањених зона у које ни полиција не залази,
све више криминала, и све у свему једну врло потенцијално експлозивну ситуацију која
врло лако може представљати сам крај и растављање Европе.
Српска Десница сматра да Србија органски и на свим нивоима припада Евроазији и
да је потребно да се у потпуности укључи у процесе политичке, економске и војне
интеграције у евроазијски простор на чијем се челу налази Русија. Запад је ушао у
цивилизацијску кризу и по многим показатељима почела је његова имплозија. Срећом,
Србија има избор и нема разлога зашто би по сваку цену требало да се интегрише у ЕУ.
Српска Десница снажно подржава интеграцију Србије у Евроазију на чијем се челу налази
Русија са којом смо одувек имали блиске историјске везе и, кроз целу историју, исте
геополитичке и геостратешке интересе. Не само што са овом државом, стожером
Евроазије, нисмо никада били у рату, већ смо сличан, готово исти народ са Русима. А та
иста Русија, као и цео евроазијски геополитички корпус држава се по свим параметрима,
од економије до очувања елемената традиције и органског патријархалног друштва, током
последњих година снажно уздижа и јача. Српска Десница се, имајући наведено у виду,
залаже за постепен потпуни прекид атлантистичких интеграција (прекид интеграције у ЕУ
пре свега) и пуно укључење у евроазијске интеграцијске процесе – од политике и
геостратегије (ОДКБ, где смо већ чланови у својству посматрача), све до економије. Српска
Десница, као што смо већ споменули, не види Србију као источну периферију ЕУ, већ Србију
види као оно што она органски јесте – као западни бедем Евроазије.
У завршним тачкама међународне политике, потребно је нагласити да Српска
десница опажа као својеврсну геополитичку опасност вехабијског утицаја на Балкану и у
Србији, пре свега у Рашкој области а који потпомаже Турска како би остварила свој утицај у
регији. Овај неоимперијалистички пројекат Турске који се по први пут озбиљно на Балкану
појавио након 1815, потребно је снажно ограничавати свим расположивим средствима уз
посебно обраћање пажње на Рашку област.

20. Косово и Метохија

Српска Десница снажно стоји на полазишту да је Косово и Метохија саставни и
неотуђиви део Србије кога се ни по коју цену и ни под каквим притиском не треба одрећи.
Косово и Метохија су у овом тренутку дефинитивно најважније политичко питање за Србију.
Потребно је само разрадити политичком тренутку и контексту адекватне политичке,
економске, дипломатске, културне, обавештајне или војне мере у функцији поновног
успостављања пуне суверености државе Србије над целом територијом Косова и Метохије.
Циљ је непромењив и није подложан прилагођавању, само се о тактичким средствима и
конкретном временском року постизања поновног пуног суверенитета Србије над јужном
покрајином може разговарати а све у функцији избора најефикасније тактике. У
разматрању проблема Косова и Метохије увек је потребно имати на уму сам косовски завет
чија је суштина избор истине по сваку цену а не простог интереса и биолошког трајања.
Косовски завет уједно представља и основ самог српског националног идентитета поред
тога што се у опипљивом и видљивом смислу, колевка српске духовности и културе налази
управо на Косову и Метохији. Бањска, Грачаница, Богородица Љевишка, Пећка
паријаршија, Високи Дечани, Свети Архангели су на КиМ и они представљају нашу везу са
нама самима и са вечношћу. Српска Десница сматра да ни једна могућа жртва,
индивидуална или колективна није сувише велика да је не дамо за очување Косова и
Метохије као саставног дела Србије. Српска Десница сматра да Србија без Косова и
Метохије престаје да буде Србија и престаје да постоји. Чак и уколико политичке околности
буду у потпуности неповољне по Србију услед притисака споља, чак евентуалног новог рата,
Српска Десница неће престати да се бори за поновно ослобођење Косова и Метохије свим
средствима до успостављања пуног суверенитета Србије над јужном покрајином. Косово и
метохија су за Српску Десницу завет и духовни, есхатолошки симбол. Стога, Српска Десница
је чврсто уверена да је победа већ наша.
Српска Десница сматра да је државни орган који се бави Косовом и Метохијом један
од најважнијих органа Републике Србије и да је потребно велико стручно, кадровско и
финансијско улагање у овај орган. У овом тренутку овај орган је Канцеларија за Косово и
Метохију.
Током трајања окупације покрајине или једног њеног дела од стране Албанаца и
НАТО савеза (КФОР и ЕУЛЕКС), Српска Десница ће се залагати за јачање паралелних
структура и органа државе Србије унутар покрајине или окупираног дела покрајине а како
би се очувао део суверености и како би се помогло српском живљу тамо. Такође, у овом
контексту, Српсак Десница ће се залагати за пуно спровођење резолуције 1244 СБ УН.
У контексту успостављања поновног пуног суверенитета Србије над Косовом и
Метохијом, потребно је да Република Србија плански и дугорочно спроводи политику
насељавања покрајине и различитих видова пореске и финансијске стимулације за Србе
како би се демографски поражавајућа слика постепено променила у нашу корист.
21. Специјални – мрежни и хибридни рат против Србије
Српска Десница је свесна да је и рат у савременом геополитичком глобалном
контексту развио и да је у великој мери специјалног карактера а све мање конзервативног.
Српска Десница сматра да је неопходно у функцији очувања пуне суверености Србије
посебну пажњу обратити на овај нови вид рата који Запад води како би успоставио потпуну
политичку, економску, идеолошку и културну контролу на глобалном нивоу. Такође је
потребно изградити адекватне видове одбране од оваквог вида непријатељског деловања.
Битно је пар речи посветити појмовима мрежног и хибридног рата.
Србија се налази у ситуацији изложенисти интензивном нападу унутар мрежног
рата који воде одређени финансијско – политички центри против наше државе још од
средине деведесетих година. Сви ови финансијско – политички центри се налазе на
Западу, унутар атлантистичког геополитичког корпуса, углавном у САД. Њихова
заједничка идеолошка подлога је ултралиберализам и разарање свих традицијских
елемената нашег идентитета. Међутим мреже које они контролишу се протежу глобално,
а користе се за вођење рата у државама које ти центри опажају као непријатеље и које оне
нападају. Мреже које они користе обухватају све сегменте друштвеног организма држава
које су циљ напада. Сам појам мреже се односи на лепезу органа, институција,
организација, средстава масовног информисања, појединаца и политичких група
(странака), фондација, друштвених група, религиозних група, етничких мањина, ИТ фирми
које заједно делују са истом агендом стратешких циљева и који су финансирани од стране
истих финансијско – политичких центара чија је одређена мрежа инструмент. Тешко да се
након колапса Варшавског пакта, а поготово након првих мрежних кампања (рат у
Југославији и Заливу) може говорити о одређеној држави или савезу држава које
представљају окосницу вођења рата обзиром да у садашњем глобалном контексту ратове
више не планирају и не воде државе или нације, као до пре неколико деценија, већ
одређени финансијско – политички центри који употребљавају државу (државе) као само
један од инструмената за вођење мрежног рата, а природа самих финансијско политичких
центара који заиста припремају и воде мрежни рат је над- национална и над- државна. У
време биполарног геостратешког контекста у деценијама након Другог светског рата,
глобална конфронтација је била заснована на идеји одвраћања путем нуклеарног арсенала
суперсила. Два блока држава су била јасно међусобно подељена и разграничена. Садашњи
контекст, након колапса источног блока и прерастања САД-а у светског хегемона је заснован
на инфилтрацији САД-а у све сегменте друштвеног организма држава које они контролишу
или у којима настоје да успоставе своју контролу. А све у функцији успостављања потпуне
политичке, економске и идеолошке хегемоније. Оружани сукоби данас представљају само
један мањи део методологије успостављања контроле и хегемоније. Добра илустрација
овога је доктрина Герасимова, који је у својој анализи из 2013. изнео податак да се у
савременом глобалном контексту само „20 % ратова води оружаним средствима“. Мрежни
рат, дакле комбинује војну и дипломатску силу („тврда моћ“) са средствима деловања на
медијском, друштвеном, доктринарном тј идеолошком (обрачун са свим саставним
традиционалним друштвеним елементима помоћу разарања породице, феминизма,
маргинализације улоге мушкарца у друштву, атеизма, либерализма , измишљене
категорије „рода“ која треба да замени пол и других…), финансијском, културном и ИТ
плану („мека моћ“). Пракса је показала да је доктрина мрежног рата коју Запад спроводи
махом кроз „меку моћ“ вишеструко ефикаснија него искључива примена дипломатског или
војног притиска који је био својствен ратовима у прошлости.
Генерално, Запад заснива своју кампању на синхронизованом деловању троугла
који чине: 1. Политичке групације и странке 2. Средства јавног информисања
(електронска, штампана, портали и планске кампање на др. мрежама) 3. Невладин
сектор (разни инстиути, групе за борбу за остварење циљева и права разноразних група,
аналитичке групе, аналитичари појединци). Ова пирамида увек делује оркестрирано и
међусобно усклађено, има исте стратешке циљеве који су анти традицијског, анти
идентитетског, анти породичног, анти државног и анти националног и либералног
карактера (уз залагање за средњорочно и дугорочно демографско ослабљивање Србије
путем абортуса, пропагирања хомосексуализма и феминизма, идеологије рода и
залагања за увоз миграната) и има исте изворе и канале финансирања (трагови
финансија увек и непогрешиво воде ка финансијско политичким центрима који се налазе
унутар дубоке државе САД-а и сателита). У овом тренутку, мрежа за остваривање ових
стратешких циљева је врло развијена обзиром да плански делује у нашој држави од 1995.
(пре тога мање интензивно и спорадично јер се тада обрачун са Србијом у оквиру СРЈ и
Србије и Црне Горе спроводио видљивим и конкретним средствима тзв „тврде моћи“ –
економски ембарго, спорадична примена војне силе као у случају бомбардовања
Републике Српске). Коначни циљ овог мрежног рата Запада против Србије је промена
идентитета нације наметнута споља и успостављање апсолутне економске и политичке
контроле споља. Први елемент стоји у функцији другог. Типичан пример једне операције
мрежног рата је следећи: САД оснива и финансијски помаже одређену „независну
институцију“ у Србији (нпр организацију за посматрање изборног процеса). Истовремено
оснива и финансијски подржава лепезу прозападних и анти државних медија у Србији. У
контексту када је то потребно, нпр плана владе САД (или одрђеног финансијско политичког
центра унутар дубоке државе САД) за обарање власти у Србији која није у складу са
пројектованим намерама САД, примењује се следећа операција. У ситуацији избора у
Србији, „независни“ медији под контролом САД-а оркестрирано покрећу тему лажирања
избора, а као аргумент користе тенденциозне и фалсификоване извештаје од тобожњег
„објективног посматрача“ – мало пре поменуте организације за посматрање избора или
сличног експертског тела, такође инсталираног и финансираног од стр САД-а. Истовремено,
губитници на изборима – странке и политичке групе финансијски подржане од САД са
либералном, анти државном платформом, почињу да се буне, излазе на улице,
демонстрирају, а о томе извештавају претходно поменути медији. Пример показује један
типичан метод деловања троугла за организовање операције унутар мрежноцентричног
рата. Наравно, примери синхронизованог деловања ових елемената за вођење мрежног
рата могу бити и други не нужно у вези са изборима, већ са неким другим пројектованим
циљем САД-а или центара унутар дубоке државе ове земље
За нас је у овом контексту најважнији елемент тзв виртуелног или измишљеног
противника. Противник је у конвенционалним ратовима био конкретан, опипљив и
постојећи у физичком смислу. Супротно томе, у савременим мрежним ратовима,
противник постаје виртуелан, баш као што је и сам мрежни рат. Механизам планирања
мрежног рата подразумева измишљеног противника. Овакав противник хегемону, стратегу
мрежне операције – САД-у даје апсолутну слободу да одабере сопствену реакцију, тобоже
одбрамбену, на виртуелног (непостојећег) противника као и да се одлучи којим
интензитетом ће се обрачунати са њим. Добра илустрација је инструментализација Ал
каиде од стране САД-а како би се започела два рата – у Афганистану и у Ираку. Стратези
мрежног рата у САД су поступно хипертрофирали значај и стварну опасност од Ал каиде у
јавности како би као последицу овога себи омогућили започињање два рата и уништење
нападнутих држава након свега два срушена солитера у Њујорку. Истовремено, постоје
озбиљне индикације да су безбедносне службе САД намерно ово (у посредном смислу)
допустиле, сводећи своје процедуре на нижи ниво како би нека терористичка акција на
територији САД била могућа.

ЕКОНОМИЈА И ФИНАНСИЈЕ

22. Опште смернице
Српска десница се снажно залаже за развој механизама заштите домаће економије
у глобелном неолибералном контексту у коме је све усмерено на деструкцију аутономних
државних привреда. Неолиберални концепт иза којег стоји анонимна мултинационала
крупног капитала, по опажању Српске Деснице, јесте основни узрок и разлог за раст
хроничног сиромаштва код нас и глобално и за комплетно уништавање државних
привреда, поготово ако се ради о мањим државама. Механизам заштите домаће привреде
за који се Српска Десница залаже ће почивати на доношењу пакета закона који стимулишу
и штите развој домаће економије – од малих и средњих предузећа до крупних буџетских
инвестиција у државне макро пројекте. Српска десница не сматра да је адекватна реч за
распродају домаће привреде и економску колонијализацију Србије „стране инвестиције“.
Српска Десница ће се у економском погледу стратешки оријентисати ка евроазијској
зони која се по свим релевантним економским параметрима снажно уздиже, као и са
Кином. Потребно је у овом контексту интензивно искористити бесцарински режим који
Србија има са Руском Федерацијом и интензивирати сарадњу са државама Евроазијског
економског савеза. Такође, Српска Десница сматра да је потребно оријентисати се у вези
са привредном сарадњом ка земљама БРИКС-а.
Српска Десница ће се одговорним спровођењем постојећих закона и додатним
пакетом законских аката снажно разрачунати са партијским монополом над привредом.

23. Економски програм

Стратешки циљеви економског програма Српске Деснице су следећи:
а) Успостављање снажног система тржишне привреде засноване на конкуренцији у оквиру
јасних законских регулаторних механизама државе.
б) Оптимално коришћење природних и постојећих ресурса уз јасно дефинисану развојну
стратегију која се ослања на развоју сопствених снага и улагање у развој домаће индустрије.
в) Улагање у инфраструктуру, саобраћајнице и технолошки развој а у контексту улагања у
развој сопствене индустрије.
г) Улагање у развој малих и средњих предузећа као подлоге за повећање ефикасне
запослености
д) Залагање за развој извоза и конкуретности српске привреде на међународном тржишту
као израза виталности и снаге саме државе . У овом контексту, коришћење снажних
подстицајних мера за јачање извозног сектора.
ђ) Доношење низа мера за заштиту домаћих произвођача, поготово у пољопривреди.
е) Врло пажљиво и одговорно коришћење јавних финансија у функцији постизања буџетске
равнотеже и смањења јавног дуга.
ж) Постепено укидање сиве и црне економије уз обраћање пажње на стимулацију за њено
прерастање у легалну економију. У овом контексту, посебан обрачун са радом на црно.
з) Снажан обрачун са монополом и монополистима у привреди.
и) Обраћање посебне пажње на пољопривреду као један од најважнијих стубова привреде
и привредног развоја. У оквиру овога, доношење низа мера и регулатива које штите и
стимулишу домаће пољопривредне произвођаче.
ј) Улагање у развој неразвијених и пасивних крајева и општина у Србији, како би се у тим
општинама задржало локално становништво и како би им се обезбедили предуслови и
мотивација за останак на својим огњиштима. Ово стоји у функцији идеје о уравнотеженом
развоју привреде у целој држави.
к) Препознавање и посебно улагање у развој привредних грана у којима Србија већ јесте
или би уз незнатно улагање могла бити конкурентна на међународном тржишту, а то су пре
свега: пољопривреда, енергетика, грађевинарство, сектор услуга, индустрија,
информатика, туризам.
л) Улагање у повећање енергетске ефикасности и обновљиве изворе енергије и
стимулација развоја ове гране.
љ) Повећање издвајања за развој науке и технологије на чему, поред осталог, у великој
мери почива цео даљи развој и раст привреде,
м) Оштре законске мере у функцији очувања здраве животне средине и екологије, као и
самог здравља становништва као предуслова за снагу државе и нације.
н) Монетарна и фискална стабилност уз обезбеђивање стабилности цена као предуслов за
здрав и стабилан економски и друштвени систем. У оквиру овога, обрачун са корупцијом
на свим нивоима.
њ) Социјална политика и социјална заштита које почивају на кооперативном односу
државе, синдиката и послодаваца и које представљају предуслов квалитетног
индивидуалног и друштвеног живота.
о) Суштинска реформа пензионог фонда и система који ће снажно заштитити пензионере
и зауставити неолиберални концепт да су пензионери друштвени баласт кога држава треба
да се ослободи пребацујући одговорност пензија на приватне пензионе фондове о којима
сами радни људи током свог радног века треба да се брину. Српска Десница сматра да је
ово бег државе од суочавања са одговорношћу према својим грађанима и да представља
лиију мањег отпора. ММФ као један од носилаца неолибералног заступања интереса
искључиво највећих светских привреда, инсистира на смањењу процента за пензиони фонд
на 10%, од БНП-а. а Српска Десница се снажно супротставља овоме на позицији заштите
пензионера и радног човека који није и не треба да буде опажен од стране државе као
предмет експлоатације и пуког остварења профита на његов рачун.

24. Фискална политика

Фискални систем представља израз стабилности државе и предуслов је за
способност државе за дугорочно инвестирање и штедњу.
Српска Десница се залаже за следеће циљеве фискалне политике:
а) Одржавање уравнотежености буџета и макроекономске стабилности. Расходи морају по
сваку цену одговарати фискалним приходима.
б) Ефикасна пореска политика и наплата пореза.
в) Промена у расподели буџетских средстава у смислу потрошње у корист већих
инвестиција.
г) Финансирање основне здравствене заштите из буџета
д) Смањење ПДВ-а на производе и услуге за децу и бебе, као и на основне прехрамбене
производе – брашно, хлеб, уље, млеко и сл.
ђ) Дефинисати пакет ефикасних подстицајних мера које ће стимулисати инвестиције и раст
запослености, домаћу штедњу и побољшање међународне конкурентности земље.
е) Пореска политика мора бити тако организована да, пре свега, стимулише извоз,
дестимулише увоз и да буде заснована на смањењу трошкова рада и мањег опорезивања
фактора производње. Богатији слојеви ће бити опорезовани по већој стопи него
сиромашни уз помоћ селективних стопа опорезивања доходака а све у функцији
праведнијег опорезивања.
ж) Порез на имовину свести на најмањи могућ ниво а опорезовати приходе од имовине и
финансијске трансакције од којих се иста финансира.
24. Монетарна политика
Монетарна политика уз помоћ низа мера ствара предуслове за стабилност цена и
одржавање спољне ликвидности земље.
Монетарна политика Српске Деснице почива на следећим елементима:
а) Одржавање спољне и унутрашње макроекономске стабилности. Основно стратешко
упориште НБС у том смислу треба да буде повећавање услова за привредни раст и
стабилност цена.
б) Повећање надзора над радом банака и целокупног финансијског сектора као видом
одбране против неолибералног дивљања профита на рачун грађана.
в) Одржавање ниске стопе инфлације која не сме прећи 3% на годишњем нивоу.
г) Одржвање реалног девизног курса као вид стимулације извозних привредних грана.
д) Старање развојне и аграрне банке као подршке развојним пројектима, пре свега у
гранама индустрије и пољопривреде. Ова банка би пословала по правилима монетарног
система али би представљала инструмент у функцији развојних и приоритетних пројеката.
ђ) Спречавање неконтролисаног задуживања како јавног, тако и приватног сектора како би
се спречио настанак дужничке кризе. Ово ће бити засновано на дефинисању прецизне
стратегије управљања спољним дугом. Српска Десница сматра да је привид
макроекономске стабилности много пута виђена ситуација након које следи „пуцање
економског балона“ који се урушава за врло кратко време и са катастрофалним
последицама. Српска Десница чврсто стоји на позицији да овај привидни и вештачки метод
обезбеђивања социјалног мира и куповине политичке популарности од стране одређених
политичких субјеката и страначких опција представља највећу могућу опасност по
економију и стабилност државе.
е) Повећање ликвидности реалног сектора уз помоћ доношења новог пакета мера и закона
о дужничо – поверилачким односима. Српска Десница се залаже за основну меру
ограничавања рока наплате потраживања на 21 дан.
ж) Српска Десница снажно подржава апсолутну политичку независност Централне банке
која треба да делује искључиво у складу са одлукама владе Републике Србије.
25. Стратешке привредне гране
Српска Десница, имајући у виду стање наше привреде и њене евентуалне
потенцијале, стоји на полазишту да су основне стратешке гране Србије: пољопривреда,
индустрија и мала и средња предузећа. Поред овога, потребно је улагање и у неке додатне
секторе као што су туризам, информатика или одређени видови услуга.
а) Пољопривреда. Српска Десница сматра да постоји много мањкавости које представљају
препреку за развој српске пољопривреде као и за нормалан тржишни опстанак
пољопривредних произвођача и српског села. Села у Србији се гасе, сведоци смо великих
миграција становништва са села ка великим градовима или ка иностранству. Велику
одговорност за овакву ситуацију има држава услед нпр. лоше регулативе у вези са откупом
пољопривредних производа и њиховим даљим пласманом и извозом.
Српска десница је изричито против производње и стављања у промет ГМО, као
песцисида и хемијског третирања биљака које су опасне по здравље људи и животиња.
Учешће сточарске производње у укупном приходу пољопривреде је веома ниско и
износи око 30% док у развијеним државама износи око 60%. Учешће примарне
пољопривредне производње у укупном извозу износи око 21% а прерађивачке индустрије
око 20%. Извоз по хектару обрадивог земљишта је у овом тренутку у Србији међу лошијима
у Европи и износи око 400 долара по становнику, а, примера ради, у другим државама
Централне и Источне Европе износи око 1200 долара по становнику. Учешће аграрног
буџета у структури укупног буџета износи око 2,45% што је мало у односу на укупно учешће
пољопривреде у БДП-у. Буџетски подстицаји за пољопривреду у земљама Европе износе
око 130 долара по пољопривреднику, док код нас они износе свега 29 долара.
Имајући ове податке у виду, стање је поражавајуће, а пољопривреда је недовољно
развијена.
Српска Десница има следеће стратешке циљеве и програм у вези са пољопривредом:
– повећање буџета за пољопривреду који ни по коју цену не би смео да буде испод 5%
– обнова пољопривредних задруга и задругарства као посредника између произвођача,
државе и тржишта
– државни подстицаји за повратак на село у погледу пореских и других олакшица и
једносмерне помоћи
– улагање у развој малих и средњих пољопривредних јединица – породичних предузећа из
државног буџета
– државна стратегија која би била прецизно дефинисана на нивоу министарства и
хијерархијски подређених државних органа а чији би један од приоритета био извоз
пољопривредних производа у Русију и земље евроазијског простора.
– стварање развојне банке која би стимулисала развој стратешки приоритетних привредних
грана и у оквиру овога, пољопривреде.
– улагање у развој домаће пољопривредно – прехрамбене индустрије која би била значајно
потпомогнута из буџета до своје пуне тржишне конкурентности
– доношење ефикасних мера у вези са аграрним интервенционизмом а у функцији стварања
стабилне домаће производње, стимулације извоза и превенције високосубвенционисане
производње развијених земаља како би се одбранили домаћи произвођачи.
б) Индустрија. Српска Десница сматра да је наша индустрија, као уосталом и друге гране
наше привреде, уништена агресијом НАТО 1999, и притиском од стране међународног
крупног капитала. Овај спољни притисак се састоји из крајње неповољних аранжмана са
ММФ-ом и прилагођавања наших закона у вези са привредом са регулативом ЕУ а која у
пракси није ништа друго до инструмент уништења државних привреда од стране
наднационалног крупног капитала. Српска Десница сматра да је у пропагандне сврхе често
коришћена синтагма „стране инвестиције“ само синоним за распродају домаћих ресурса и
економску колонизацију Србије као државе са јефтином радном снагом. Српска Десница
сматра да државу треба заштитити од овога и инвестирати у развој државних или
националних крупних индустријских пројеката у којима би држава била већински власник.
Српска Десница се залаже за следеће у вези са индустријом:
– Инвестирање у домаће индустријске пројекте са државним власничким делом од
минимум 51% а по могућности и већим
– Оријентација развоја индустрије усмерена ка Русији, Евроазијском економском савезу и
Кини
– Упориште за изградњу индустрије представља сировински (пољопривредни) потенцијал
и образован и незапослен људски потенцијал.
– Јасна и прецизно дефинисана стратегија у инвестиционој политици
– Обраћање посебне пажње на неразвијена подручја у Србији и координација са локалним
самоуправама у смислу помагања развоја потенцијала и производних пројеката у датим
подручјима. Ово је, поред инвестирања у село, кључно за равномеран развој целе државе.
-Максимално поједностављење прописа у вези са порезима и царином како би се
олакшали предуслови за индустријско пословање
– Инвестирање у инфраструктуру саобраћајница како би се олакшали предуслови за развој
и пословање индустрије.
в) Мала и средња предузећа. Српска Десница сматра да мала и средња предузећа
представљају један од економских приоритета за Србију. У вези са овиме, Српска Десница
има следећи концепт:
– Смањивање трошкова рада кроз смањење доприноса на зараде а у функцији развоја
малих и средњих предузећа и сузбијања сиве економије. Мање доприносе на зараде
могуће је надокнадити у другим зонама, као што је нпр. редефинисање стопа ПДВ-а.
– Обезбеђивање повољних кредита за пре свега мала предузећа. Развојна банка ће бити
ангажована око ових кредита, обзиром да комерцијални кредити због високих камата не
могу допринети реалном развоју већ њима банке само настоје да зараде и експлоатишу
мала и средња предузећа.
– Обезбеђивање учешћа малих и средњих предузећа у јавним набавкама. Стимулација
наступа на тендерима кроз заједничке пројекте са великим предузећима.
– Пореске олакшице за мала и средња предузећа и ослобађање од пореза у прве три
године након оснивања.
– Растеретити увоз нових технологија од стране малих и средњих предузећа а у вези са
законском, пореском и царинском регулативом у вези са овим.
ЗДРАВСТВО И СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

26. Здравство

Српска Десница сматра да је потребно највећу могућу пажњу посветити дефинисању
прецизне здравствене стратегије на дугорочном нивоу. Здравље нације јесте вредност и
предуслов за све остале равни и активности народа и државе. На жалост, досадашње
реформа здравственог система су биле више мање козметичког карактера, стихијске,
краткорочне а превасходно у функцији политичке промоције. Српска Десница сматра да је
реформа здравственог система и његова ефикасност од суштинске важности и да је за ово
неопходно ангажовање стручњака из области здравства и социјалне политике, као и да се
у вези са овим не може импровизовати већ је неопходан оквир од више година како би се
овај процес ефикасно спровео у дело.
Српска десница сматра да су следеће стратешке претпоставке основа ефикасне
здравствене политике:
а) Обнављање биомасе кроз максимално улагање и ангажовање државе на свим нивоима
у функцији наталитета и демографског оснаживање Срба и Србије. Од повластица мајкама
и породицама у вези са рађањем деце, преко економског оснаживања државе и
појединаца, преко стимулација у вези са одгајањем деце а које се односе на бесплатно
школовање, уџбенике, школски прибор, све до законске забране абортуса (осим у случају
озбиљног здравственог проблема) као једне од најштетнијих појава по наталитет и
прираштај.
б) Превенција болести дефинисана као популаризација свим средствима здравог начина
живота и улагање у квалитетније услове живота
в) Удар свим средствима на коришћење дрога. Ова стратегија би обухватала неколико
нивоа деловања који би укључивали бржи и ефикаснији судски процес према дилерима и
крупним трговцима дрогом, много оштрије казне, апсолутан и бескомпромисан обрачун са
корупцијом и инфилтрацијом мрежа трговаца дрогом у судски систем и полицијски апарат,
стварање нових структура које би се искључиво бавиле спречавањем улаза наркотика у
простор Србије а које би биле независне, максимално финансијски и логистички подржане
од стране државе и тесно сарађивале са другим безбедносним структурама у држави,
разбијање спреге трговаца наркотицима са властима, полицијом или политичкм
странакама, разбијање инфилтрираности трговаца наркотицима у навијачке групе, рације
у клубовима и местима индустрије забаве, најтеже могуће судске казне за трговце и
растураче наркотика уз непостојање могућности за помиловање, други видови обрачуна
са тржиштем наркотика који би били конспиративни, односили би се на неформалне
начине уништавања трговине наркотицима а били би ван уобичајене судско – полицијске
праксе а иза којих би стајала држава и специјалне новоформиране структуре за обрачун са
растурањем и трговином наркотицима.
г) Праведан приступ здравственој заштити целе популације Србије уз пуно здравствено
осигурање целог становништва које би представљало основу већине здравствених услуга
д) Обрачун свим законским средствима са корупцијом у здравству
ђ) Прецизно дефинисање улоге и позиције приватног сектора унутар здравства на основу
комплементарности и усклађености са целокупним здравстваним системом.
е) Стално стратешко и планско усавршавање и побољшавање људских ресурса у оквиру
здравства уз стално праћење и прилагођавање овога новонасталим околностима.
ж) Све државне болнице и велики медицински центри ће бити у надлажности државе а
домови здравља ће бити у надлежности локалних самоуправа.
з) Стимулација приватних инвестиција у здравствену делатност која би била прецизно
дефинисана законом а стимулисана пакетом економско-финансијских мера. Ово ће се
директно финансирати кроз откуп обима услуга од стране националног система обавезног
здравственог осигурања
и) Стимулисање домаће производње лекова и других фармацеутских производа, као и
медицинске опреме уз стимулацију на нивоу кредитирања од стране развојне банке,
пореских олакшица и царинског олакшања у вези са увозом сировина и технологија.
27. Социјална политика
Српска Десница се залаже за Србију као државу социјалне правде. Дефиниција овог појма
почива у једнаком односу и бризи према свим сегментима становништва посебно оним
најугроженијим. Српска Десница се снажно залаже да ово не сме завити од тренутне
политике и добре воље одређене владе, већ треба да представља законски и системски
дефинисан облик државе. Српска Десница сматра да би посебну пажњу требало обратити
на стимулацију рађања као дела социјалног програма, на добру пензиону политику, на
учеснике у ратовима и на ратне војне инвалиде и породице страдалих у ратовима у којима
је Србија учествовала од 1991. до 1999.
Српска Десница се залаже, као део стимулације наталитета, рађања и бриге о демографији
Србије, за законску забрану свих удружења која се јавно залажу за хомосексуалне видове
понашања као и јавне скупове хомосексуалаца. Такође се залаже за забрану разбијања
породице и за законске санкције према јавној употреби лажног појма род уместо
традицијског појма пол. Српска Десница сматра да је у функцији обезбеђивања биолошке
снаге Србије као и здравог друштва потребно снажно се супротставити
инструментализацији сексуалности у политичке сврхе и тенденциозно лажном
представљању содомита као категорије чија су права угрожена.
Српска Десница ће заснивати свој програм социјалне политике на следећем:
а) Остварење ефикасне државне управе и, у оквиру овога, институција које ће се посебно
бавити социјалном политиком. Надокнаде морају бити подједнако доступне свим
угроженим категоријама.
б) Залагање за то да сваки радно способан грађанин пронађе адекватно радно место а да
они који нису запослени добију адекватне мере социјалне сигурности и заштите.
в) Квалитетнији услови живота за старе, пензионере, инвалиде и болесне уз посебно
обраћање пажње на однос између пензија и трошкова живота, као и на усклађивање
односа пензија и раста плата.
г) Стимулација материнства. За сваку мајку која има троје или више деце, Српска Десница
се залаже да добија националну пензију.
д) Подизање свести о значају породице. Кроз сталне јавне кампање и регулативу подизати
свест о традиционалним појмовима породице, мајчинства, очинства, значају трудноће.
ђ) Посебна пажња према породицама у којима ни један члан није запослен уз редовну и
довољну надокнаду за њих а уз обраћање посебне пажње на сваки конкретан случај.
е) Посебна новчана помоћ категорији ратних војних инвалида, породицама погинулих
учесника у ратовима, као и посебна пажња према учесницима у ратовима која би се
огледала у поједностављеном и приоритетном налажењу запослења и обавезној
адекватној социјалној новчаној помоћи у случају незапослености, као и у пореским
олакшицама за ова лица на више нивоа. Све наведено би било пропорционално увећано
уколико се ради о добровољцима. То је минимум којим Србија може да захвали херојима
и борцима у недавним ратовима.
28. Друштвена рехабилитација лица лишених слободе
Рехабилитација лица правноснажно осуђеног у кривичном поступку значи да се, под
законом прописаним условима, у одређеном тренутку то лице поново сматра
неосуђиваним, његова осуда се брише из свих евиденција и престају све правне последице
те осуде. Закон је јасно регулисао појам и значење законске, односно судске
рехабилитације и он се редовно спроводи.
Лице лишено слободе је оно лице које је у притвору у току трајања суђења или оно
лице које је на одслужењу казне затвора.
Српска десница се снажно залаже да свако лице које је издржало казну затвора буде
и успешно реинтегрисано у друштво. Били смо сведоци политичких како прогона тако и
затварања људи, након чега, и ако је закон ступио на снагу у виду законске рехабилитације,
друштвена је итекако изостала.
Како смо и сами сведоци велике друштвене осуде и одбацивања лица која су била
на издржавању казне затвора, циљ нам је да променимо друштвени однос и подигнемо
свест о дискриминацији која је све осетнија. Боравак у затвору често, ако не увек, доводи
до губитка посла и нарушавања породичног и друштвеног живота. Процес
ресоцијализације осуђеника не завршава се у установи у којој се казна служи, већ је јако
битна и каква је подршка осуђеницима након њиховог изласка на слободу.
Такође смо и сведоци не тако малом броју невладиних организација које држе предавања
и обуке о реинтеграцији, ресоцијализацији, рехабилитацији лица лишених слободе односно лица
која су одслужила казну затвора, позивају се на Међународне прописе и називају се чуварима
људских права, али када су у питању Српски генерали и хероји који су своју казну затвора
одслужили, прекидају и желе да забране јавне наступе непоштујући закон, негирајући њихово
право на слободу и тако желећи да ускрате њихова основна људска права.
За сада се не говори довољно о томе колико је важна помоћ после затвора. Помоћ могу
пружити сви чланови заједнице, али је и текако важно да прво схвате њен значај. Помагати
одређеном лицу након одслужења казне затвора не значи само помагати њему лично, већ и
његовој породици, па чак и целој заједници. Адекватна помоћ води до тога да бивши осуђеник не
начини нови преступ односно кривично дело, што води ка мањем броју жтава криминалитета.
С тим у вези, друштвена рехабилитација лица која су одслужила казну затвора је и текако
битна јер управо она, поред реинтеграције и ресоцијализације као државне политике, води ка
смањењу стопе криминалитета и рецидивизма

НАУКА, ОБРАЗОВАЊЕ, КУЛТУРА

29. Наука

Српска Десница ће се снажно залагати за развој нових технологија обзиром да су оне у
директној и непосредној вези са растом друштвеног бруто производа односно са развојем
друштва као целине. Циљ Српске Деснице у вези са науком и развојем нових технологија
је постизање да Србија постане држава која је иноватор а не она која прати и увози нове
технологије и научна достигнућа. Србија има довољно образован и иновативан кадар да
јој достизање позиције иноватора неће представљати проблем. Много већи проблем је
потпуна незаинтересованост наше државе и надлежних органа да уоче, посвете пажњу и
улажу како у иновације, тако и у кадрове који стоје иза иновација (научнике,
истраживаче). Сходно овоме, Српска Десница сматра да је потребно редефинисати и
поправити рад надлежних министарстава и у њима отворити посебна радна места –
функције које ће се бавити искључиво: 1) препознавањем и уочавањем значајних
иновација и иноватора 2) инвестицијама из буџета у нове и вредне пројекте.
Српска Десница сматра да је од приоритетног значаја за државу улагати у тзв. чисту науку,
тј. у истраживања, све једно да ли се ради о хуманистичким или природним наукама.
Неопходно је издвајање буџетских средстава за оснивање и опстанак института који се
баве истраживачким радом и ово не сме бити схваћено као нешто што кошта и зависи од
државне милостиње, већ као нешто што у потенцијалу ставља Србију у ред земаља
иноватора, тј држава са развијеним научним достигнућима од којих ће се нека сигурно
касније позитивно одразити и на сам буџет.

30. Образовање

Српска Десница сматра да је образовање у Србији у лошем стању. Неколико је
основних разлога за то. Неки од њих су суштинског карактера и односе се на садржај и
методологију образовања, а неки техничког карактера и односе се на организацију и
финансирање образовног система.
Први и најдраматичнији разлог се односи на низ неуспешних реформи који наш
образовни систем треба да саобрази према систему ЕУ. Резултат је хаотично стање у
образовању и спуштање нивоа нашег образовног система из времена пре реформи на један
нижи ниво каквог имамо у ЕУ. У ранијим временима је била неоспорна чињеница
супериорно знање и могућност закључивања наше деце на нивоу основне и средње школе
у односу на децу на Западу и у земљама ЕУ. Свима нам је познат податак да да је огроман
број наше деце када би се одселио са родитељима у земље ЕУ био опажан као „чудо од
деце“, готово на нивоу генијалности. Реално, то су била просечна деца за наше услове, но
образовала су се у нашем образовном систему. Ранији образовни систем у нашој земљи је
био заснован на стицању широке основне културе и широког спектра знања. Супротно томе,
систем на Западу, данас у ЕУ , је заснован на партикуларном и, касније, на нивоу виших
разреда средње школе и факултета, специјализованом приступу који ученике и студенте
треба искључиво да оспособи за обављање њихових послова и томе је све подређено.
Функција оваквог устројавања образовног система није ништа друго него подређеност
неолибералној идеји профита у којој посао стоји у идентитету са профитом послодавца.
Стога, образовни систем обликован према идеји профита нема за циљ стварање широко
образоване особе високог нивоа опште културе, већ искључиво стварање тзв. „фах идиота“,
особа без основних података о свету но ефикасно уско специјализованих за обављање
својих професија, у импликацији – за стварање профита својим послодавцима у
неолибералном контексту. Образовни систем у неолибералном контексту, а ЕУ је само
инструмент неолибералног система, се не бави човеком већ профитом. Човек је
колатерална штета оваквог приступа. Српска Деснице се снажно залаже за хитан престанак
реформи нашег образовног система према вишеструко инфериорном и
партикуларистичком моделу образовања ЕУ. Уколико се реформе образовања према
моделу ЕУ наставе, једино што ћемо постићи су легије имбецила којима је дато право гласа,
да се послужимо парафразом Умберта Ека. Од тога интерес има само крупни капитал и
његове политичке испоставе којима је олакшана манипулација имбецилизираним
становништвом.  Други разлог пада нивоа нашег образовног система такође је резултат
саображавања нашег система систему какав имамо у ЕУ а односи се на појам ауторитета и
хијерархије. Ауторитет учитеља, наставника и професора је готово непостојећи и уништен
је услед инсистирања политичко идеолошких центара на Западу на ултралибералној и
левичарској идеји да је ауторитет сам по себи лош и да свеопшта демократичност
друштвених односа треба да се инфилтрира и у образовни систем. Наставном кадру су,
следствено, одузети сви инструменти притиска на ученике, узгред – још недовољно свесна
бића за неопходну свест, самоперцепцију и аутоцензуреу која је неопходна за смештање
себе у друштвени контекст. Ауторитет наставног кадра је уништен или врло ограничен као
последица ових реформи. А цео садашњи образовни систем на Западу је производ утицаја
идеолошких елита атлантистичког света, мрачне булументе бивших шездесетосмаша,
троцкиста, посленика франкфуртске школе, ајн рендиста, феминисткиња, постмодерниста
и осталих, а којима је заједничко деструкција тековина традиционалне цивилизације и
процес разарања друштва. Српска Деснице се снажно залаже за враћање пуног ауторитета
наставницима уз могућност коришћења инструмента различитих казни.
Један од врло драматичних проблема који не само да урушавају образовни систем
на Западу и ЕУ, већ се екстремно штетно одражавају на целокупно друштво, као и на здавље
појединца, је инфилтрација идеологије рода, содомитских садржаја и других
феминистичких постулата у школски систем. Резултат ових антитрадицијских и
антипородичних тенденција је насиље над дечијом психом, стварање нестабилних
појединаца, разарање друштва на више нивоа и демографски пад као последица повећања
хомосексуализма и непостојања породице као оквира за наталитет народа и државе.
Неопходно је најоштрије разрачунавање са овим насиљем над најмлађом популацијом и
системска заштита деце.

Српска Десница се залаже за следећа стратешка полазишта у вези са образовним
системом:

а) Заснивање садржаја образовног система на нивоу основних и средњих школа на стицању
широке опште културе и широког спектра знања а не на уској оспособљености и
партикуларизацији као у савременим западним приступима какве имамо нпр. у ЕУ.
б) Давање ширег простора наставном кадру за употребу санкција и казни у функцији
успостављања ауторитета наставника и васпитне, а не само образовне улоге школског система.

в) Најоштрији обрачун са утицајем антитрадицијске, лажне и друштвено опасне идеологије
рода и других феминистичких и содомитских постулата на школски систем. Децу као
најосетљивију категорију је неопходно сачувати и заштитити од овог насиља и  дискриминације.

г) Увођење у школски систем традиционалистичке, националне и патријархалне симболике
и садржаја, како у погледу форме и обележавања одређених датума, тако и на нивоу
повећања наставног садржаја ове врсте, превасходно у оквиру хуманистичких предмета и српског језика.

д) Повећање буџетског одвајања на просвету и образовање као један од стубова снажног
друштва и државе и, у складу са овим, повећање плата наставном кадру на нивоу основног и средњег образовања.

ђ) Строжи систем акредитације, поготово у вези са приватним универзитетима.

е) Најоштрији обрачун са либералним концептом да је знање роба и са трговином знањем
у оквиру приватних образовних институција. Залагање за закон о бесплатном основном и
средњем образовању и врло прецизна методологија провере нивоа знања које је показано
у процесу добијања диплома, звања и полагања испита на приватним универзитетима. Или
преформулисано – да ли је критеријум вредновања знања спуштен у функцији профита код
приватних образовних институција. Стварање посебних функција и структура у оквиру
министарства које би се искључиво овим бавиле.

ж) Веронаука као обавезан предмет. Не нужно бити у великом фонду часова, но као
обавезан предмет.

з) Редефинисање система физичког васпитања у оквиру кога би се као обавезни предмети
подучавале борилачке вештине, пре свега основни традиционални системи – мачевање,
бокс и рвање. Као други елемент ове реформе, увођење основних елемената предвојничке
обуке у мањем фонду часова.

и) Системско смањивање интернета као учила. Пракса је показала да спровођење наставног
процеса и учење преко интернета у великој мери урушавај ниво знања и стимулишу
површност уз поседовање минималних и неутемељених знања.

31. Култура

Српска Десница сматра да је потребно посебно улагати у области културе које су
подлога националног идентитета. Разлог за то је чињеница да су ове области културе
истовремено симбол и садржај националног идентитета и национално освешћеног и
укорењеног друштва. Што се осталих области културе које нису експлицитно национално
профилисане, већ представљају одређени лични и интимни израз, Српска Десница ће их
подржавати, уз изузетак оних које су отворено непријатељски настројене према нашем
националном идентитету и традиционалним вредностима. Такве непријатељске појаве
најчешће нису спонтан феномен него представљају инструменте мрежних и хибридних операција против народа и државе.
Када говоримо о национално профилисаним елементима културе, Српска Десница,
у складу са својим уверењем да су хипнос (заборав) и танатос (смрт) исто, ће се посебно
залагати за улагање и неговање основних, а то су:

а) Ћирилично писмо које представља један од најважнијих елемената нашег националног
и културног идентитета. Посебне законске казнене мере ће се примењивати уколико се на
званичним документима буде користило латинично писмо а посебно ће бити опорезовано
коришћење латиничног писма у јавности, нпр у називима фирми и сл. У медијском
простору, нпр на телевизији, сви текстови ће бити ћирилични. У издаваштву, издања на
латиници ће бити посебно опорезована. Системски обрачун и забрана коришћења страних
речи и израза а поготово англицизама у називима фирми, јавним натписима и сл.

б) Споменици културе. Споменици културе посебно они од приоритетног националног
значаја (посвћени биткама, ратним херојима, историјским догађајима, српски историјски
споменици, посебно они у међуетничким срединама као нпр. у Војводини, одређене
грађевине од историјског и националног значаја, археолошки локалитети) ће бити
рестаурирани и, обзиром да је рестаурација једнорочна акција која не гарантује стално
добро стање споменика, стално одржавани након рестаурације. Археолошки локалитети ће
бити посебно конзервирани и адекватно представљени јавности уз целокупну излагачку
инфраструктуру, као нпр. што је случај са локалитетима Лепенски вир и Виминацијум. За
ово ће бити дефинисане посебне службе у оквиру надлежног министарства а брига о
наведеним споменицима као симболима и садржајима националног идентитета ће бити
обезбеђена значајним средствима из буџета.

в) Музеји и галерије са сталним поставкама, пре свега они који су историјског (општег или
уже специјализованог и научног) садржаја, ће бити третирани као објекти од приоритетног
националног значаја и биће финансирани и одржавани значајним буџетским средствима.
Примери овога су Народни музеј, Војни музеј, Етнографски музеј. Музеј Николе Тесле,
локални музеји са историјским и културним садржајем и сл.

г) Паркови и зелене површине које се налазе у историјским језгрима градова или који су
сами стари и од историјског значаја ће бити третирани исто као споменици културе и
музеји. Биће затварани ноћу и, као и музеји и споменици, обезбеђиваће их или посебни
чувари из буџета локалних самоуправа или у договору са надлежном полицијском
станицом која ће их наменски и посебно обезбеђивати.

д) Посебна пажња ће бити посвећена пружању информација јавности о национално
профилисаним културним и историјским садржајима – документарним емисијама и
филмовима о традиционалној култури, манастирима и црквама, традиционалним
националним културним обрасцима, догађајима и сл. Ово ће бити остварено кроз
системску сарадњу између средстава јавног информисања и надлежног министарства.

ђ) Српска Десница сматра да су цркве и манастири СПЦ приоритетна културна добра од
значаја за срски национални идентитет, те ће стога средствима из буџета додатно помоћи
у рестаурацији и одржавању тих добара Српској Православној Цркви.
е) Српска Десница сматра да је од приоритетног значаја укључити се у рестаурацију српског
културног и историјског трага у другим државама широм српског историјског етничког
простора, без обзира да ли се ради о споменицима, црквама и манастирима СПЦ или неком
другом виду српског културног трага.

ж) Изградња мрежа институција – центара за неговање традиционалних народних видова
културе и уметности, етно центара на одређеним значајним локалитетима. Ови центри би
били организовани исто као музеји са истом методологијом рада а са системом
финансирања који би био делом из буџета а делом од посета. Само просто постојање
оваквих центара није довољно и не би обезбедило довољну посету и интерес јавности,
уколико изостане медијска стратегија њиховог представљања јавности као и сарадња са  туризмом.

з) Значајно обраћање пажње на рад струковних уметничких удружења као што су нпр. УЛУС
и УЛУПУДС од стране надлежног министарства и помоћ у њиховом раду као и надзор у вези
са спречавањем уплива приватног капитала у ове институције од националног значаја.

и) Рестаурација зграда и других грађевина од историјског значаја у историјским језгрима
градова уз оштро законско санкционисања интервенција које би промениле оригинални
пројекат грађевине или у случају рушења оваквих грађевина, без обзира да ли су оне у
приватном власништву или не. Посебна пажња се мора посветити спровођењу ових оштрих
санкција уз оштар одговор на честу корупцију која спречава функционисање ове законске
регулативе. Казне не смеју остати на нивоу најоштријих новчаних казни, већ се морају
примењивати и затворске казне према варварском односу у вези са споменицима културе.

Ј) Строга законска забрана отварања угоститељских и услужних објеката унутар и у
непосредној близини музеја и споменика културе уколико за то не постоји дозвола
надлежног министарства које дозволу даје на основу мишљења своје надлежне комисије.
Комисија ради на основу најстрожих криитеријума у вези са очувањем аутентичног изгледа
и духа објеката којима се бави. Ово се односи и на паркове и зелене површине од
историјског и културног значаја. Српска Десница чврсто стоји на полазишту да је прошлост
важнија од тренутне удобности и од финансијске исплативости, тј. зараде.

СРЕДСТВА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА

32. Медији

Српска Десница се залаже за слободу медија све док они не крше закон и не делују
против државе и уставног поретка Републике Србије.
Потребно је бити свестан, са друге стране, да су медији постали један од ударних
инструмената за вођење модерних хоибридних и мрежноцентричниг ратова које Запад
води против држава које напада овим новим видовима рата. Мрежни рат, за разлику од
конвенционалних видова рата који се воде оружаним, политичким, дипломатским и
економским средствима, ствара мрежу која напада све сегменте друштва у држави која је
циљ напада. Ова мрежа се протеже од медија, преко политичких група, фондација и
невладиног сектора, све до верских и мањинских заједница. Троугао на коме почивају
конкретне операције у мрежним и хбридним ратовима се састоји из: 1. антидржавних и
антинационалних медија, 2. невладиног сектора и 3. политичких партија антидржавне и
антинационалне оријентације. Овај троугао делује синхронизовано и оркестрирано, а
токови његовог финансирања увек непогрешиво воде ка атлантистичким државним и
ибавештајним структурамама или центрима моћи дубоке државе западних држава.
Мрежни и хибридни рат се води пре свега против Русије али такође против европских
држава бившег источног блока, Блиског и Средњег истока и земаља које су некад
припадале СССР-у а данас се налазе у руској сфери утицаја. Кључни елемент у свакој
мрежној операцији је елемент тзв виртуелног или вештачког непријатеља. За ову функцију
обично служи неки мање битан догађај, личност или политичка група чији се значај
хипертрофира и тиме се даје повод за напад свим мрежним средствима (мало пре
наведени троугао медија, невладиног сектора и антидржавних политичких партија и група)
на државу која је циљ напада. Против наше земље се мрежни рат води од средине
деведесетих све до данас. Циљ му је разбијање српског идентитета, традиције, родољубља
и сламање руског утицаја у Србији. Једно од најважнијих оружја у вођењу мрежног рата
против Републике Србије а у функцији наметања спољне доминације и хегемоније над
нашом земљом су антидржавни и антинационални медији. Песница у овоме представља
тзв. истраживачко новинарство које често лоцира измишљеног непријатеља и спиновима
уз коришћење измишљених извештаја од тобожњих „независних“ института и аналитичара,
спроводи своју вештачку и фабриковану кампању настојећи да успостави атлантистички утицај унутар наше државе.
Потребно је бити свестан да Запад често користи демократичност против
суверености. Он настоји да императивом демократизације на свим нивоима поништи
независност и сувереност државе над којом настоји да успостави своју апсолутну
хегемонију и политичку, економску и идеолошку контролу и против које води мрежни или хибридни рат.
Као ефикасан одговор на овакво коришћење медија као оружја од стране Запада,
потребна је систематска координација безбедносних агенција, владе, теоретичара,
аналитичара и стручњака која ће деловати у функцији одбране суверености, а на основу
прецизно дефинисане анти-мрежне стратегије. Такође је потребно ефикасно деловање
судства кроз законски дефинисане облике сузбијања ових операција чим оне изађу из законског оквира.

ДИЈАСПОРА

33. Срби у расејању

Српска Десница сматра да држава Србија треба да се бави проблемима и помаже
на различитим нивоима Србе који се налазе у дијаспори а којих у овом тренутку има преко
3,5 милиона. Српска Десница сматра да је потребно посебно министарство које би се бавило српском дијаспором.
Српска Десница сматра да је потребно ради ефикаснијег бављења проблемом Срба
у дијаспори и њихове везе са отаџбином, бавити се овом темом у два правца. Први правац
се односи на Србе из околних држава, тј. оних држава које су настале прекрајањем граница
ратовима из недавне прошлости. Други правац су Срби из удаљенијих земаља који су се одселили у те државе из других разлога.

а) Срби из околних држава су остали да живе у тим државама након ратова у последњим
деценијама након којих су значајно прекројене границе на овим просторима. Неки од ових
Срба су били протерани а вратили су се накнадно на своја огњишта. Српска Десница сматра
да је ову популацију потребно помоћи на политичком, културном (очување ћириличног
писма, обичаја и традиције), духовном (сарадња око овога са СПЦ) и економском нивоу
(разни видови краткорочне помоћи и развојни пројекти у српским срединама који би
омогућили радна места за Србе) како би се учврстио њихов национални идентитет и положај.

б) Срби из других држава. Највећа два проблема који се јављају у вези са Србима који живе
у другим државама, можда и више генерација, су очување националног идентитета и
функционална економска веза са матицом. Матица треба да се активно укључи у пројекте
који треба да код нашег народа који живи у тим државама, поготово млађим генерацијама,
одржи и приближи срспку традицију и православну веру. Активан и ефикасан ангажман
Србије у вези са дијаспором која живи у овим државама је заснован пре свега на културном
(очување ћириличног писма, обичаја и традиције), духовном (сарадња са СПЦ) и
економском нивоу (посебна разрада стратешког усмеравања инвестиција из смера
дијаспоре ка пројектима у матици од стране специјализоване канцеларије за ову намену,
као и налажење компанија и партнера за усмеравање инвестиција из отаџбине у друге
државе уз посебно обраћање пажње на отварање радних места за Србе у оквиру наведених
инвестиција).

СПОРТ

34. Спорт

Српска Десница сматра да је спорт не само вид рекреације, забаве и очувања
здравља, већ и да представља врло значајан елемент успостављања и одржавања здравог
друштва. Спорт у овом контексту представља методологију конструктивне милитаризације
целог друштва која није агресивног карактера обзиром да се не бави другима већ
искључиво собом. Циљ овог увођења спорта на нивоу целокупног друштва а не само
спорадично или на уско професионалном нивоу је изградња физички и психолошки чвршће
популације која је кроз процес дисциплине изградила пакет позитивних начина реаговања
и суочавања са проблемима, како на појединачном, тако и на колективном плану. Циљ је
култивисање нације и појединца и њихова изградња. Основни метод увођења спорта на
нивоу целог друштва би се спроводио кроз школски систем, пре свега кроз основно и
средње образовање. Конкретно, радило би се о слојевитој реформи садржаја и фонда
часова физичког васпитања и увођења секција које би биле ефикасније устројене и
понуђене ученицима. Један од основних реформских потеза би био увођење обавезног
садржаја у оквиру физичкког васпитања традиционалних борилачких система – бокса,
рвања и мачевања који би био континуиран и трајао би 8 тј. 4 године. Пракса је показала
да вежбање борилачких система најбрже и најефикасније изграђује одређен пакет особина
и начина реаговања неопходних за суочавање и решавање проблема као и одговорност
према другим особама и колективу. Српска Десница такође сматра да је посебну пажњу
потребно посветити аутохтоним српским играма и борилачким системима (овде је
неопходно одређено филтрирање од стране посебних стручних комисија које би биле
формиране, обзиром да се у последње време појавило доста симулација аутентичних
система који су у суштини само историјски фалсификати) које би требало укључити у систем
образовања, као и, у случају аутентичних аутохтоних борилачких система, у војно и
полицијско школство. Овај вид повезивања државних институција и структура са
аутохтоним системима представља родољубиво улагање у сопствену традицију (свима је
познат пример Јапанаца који на нивоу свог школства, полиције и одбрамбених снага
увежбавају као део обуке искључиво своје аутохтоне системе – Џудо, Кендо, Ђукендо, Тошу
Какуто, Карате и Аикидо).
Српска Десница се залаже за следеће у вези са спортом:

а) Увођење спорта на нивоу широке друштвене базе у функцији квалитативног
унапређивања појединаца и друштва кроз реформу физичког васпитања у основним и
средњим школама (реформа садржаја пре свега у смислу увођења борилачких система као
једног од основних садржаја, као и повећање фонда часова) и кроз реформисање и
стандардизацију секција ове врсте такође у основном и средњем образовању.

б) Посебна пажња према аутохтоним играма и борилачким системима и њихово увођење
у школство и структуре и органе државе. Координација овог процеса би била задужење
посебно формиране стручне комисије у оквиру министарства које би се пре свега бавило
аутентичношћу одређеног система и тек након тога, његовом инкорпорацијом у систем
(школство, полиција, војска).

в) Системско праћење резултата у врхунском спорту и стратешко развијање и финансирање
одрђених спортова у којима наши спортисти остварују најбоље резултате. Ово би се
остварило кроз континуирану комуникацију између гранских савеза, клубова, тренера и
спортиста са надлежном канцеларијом у оквиру министарства спорта и кроз обезбеђивање
и усмеравање буџетских средстава у овом смеру.

г) Финансирање гранских савеза из буџета али и на основу резултата

д) Увођење пореских олакшица за савезе „великих“ (масовних и са високим нивоом
професионализма) спортова а потпуно ослобођење од пореза за мање спортове.

ђ) Стално улагање у спортске објекте, инфраструктуру и логистику у погледу одржавања
постојећих и изградње нових.