ПОСЛЕДЊИ ЈУРИШ ЈАСЕНОВАЧКИХ МУЧЕНИКА

У страдалничкој историји Другог светског рата, српски народ 22. априла обележава један истовремено болан и јуначки датум. Тог недељног преподнева 1945. године, групе преживелих заточеника хрватског усташког система концентрационих логора смрти Јасеновац  извршиле су пробој у слободу.

Несрећне Србе, Јевреје и остале намучене логораше мотивисала је смрт у борби против својих крволока. Усташки злочинци су убрзано палили логорску документацију, минирали објекте и вршили убиства преосталих и новопридошлих логораша. Тако су 21. априла 1945. године  приступили уништењу женског логора притом убивши 80 преосталих логорашица. Јединице Народно ослободилачке  војске налазиле су се у близини и дан ослобођења логора био је питање тренутка.

Претпоставља се да је на дан пробоја логораша из јасеновачког пакла, у логору било између 1075 и 1220 особа. Преостали логораши одлучили су се на покушај пробоја не желећи да настрадају од усташке руке. Смрт у борби био је последњи могући избор који су ови напаћени људи могли да учине.

 

Пробој је започео 22 .априла око 10 часова ујутру из фабричке зграде „Циглана“ у којој се налазило око 1073 логораша. Око 600 људи који су још увек били у стању да се боре и крећу, јурнули су подељени на десетине према својим стражарима и ка слободи. Били су наоружани летвама, импровизованим ножевима,циглама и голим рукама. Успели су да убију неколико усташа, отму им оружје и да се упуте према капији која их је делила од слободе и логорског ужаса. Из својих бункера и са стражарских места, усташе су митраљезима косили ове храбре људе, а један од логораша је чак успео да задави једног усташког митраљесца и запуца по зликовцима. Име овог јунака је Миле Ристић. Од око 600 учесника пробоја из „Циглане“, слободе се докопало само 117 логораша. Остали су погинули у јуришу до логорске вратнице, по околним ливадама и у реци Сави. Преосталих 470 немоћних логораша који нису имали снаге за пробој из „Циглане“, усташе су касније побиле и спалиле заједно са објектима.

Истога дана, око 8 часова увече, започео је други јасеновачки пробој. Још 147 преосталих логораша из „Кожаре“ организовано су напали на стражаре и убили тројицу усташа. Подељени по групама, они су се пробијали према пољима иза логорских капија и ка железничкој станици. У ноћној потери, усташе су већину ових невољника убиле, а излаз у слободу је успео само за 11 логораша.

Био је ово стравичан биланс херојског покушаја задобијања слободе у последњим моментима постојања логора. Након људском уму незамисливих тортура и злочина  који су почињени у Јасеновцу, ово је био једини могући избор логораша осуђених на смрт од усташке руке. Понижени и изнемогли заточеници изабрали су смрт у пробоју, пре него да чекају звери у људском облику да им пресуђују на најмонструозније начине.

Према подацима Међународне комисије за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора, од 1941. до 1845. године, усташе су у Јасеновцу и Доњој Градини убиле 700 000 Срба, 80 000 Рома и 23 000 Јевреја. Смрт у овим логорима задесила је и хиљаде хрватских антинациста, комуниста, муслимана, Словенаца и осталих нација и група. О начинима убијања, којих би се и најкрволочније звери постиделе,  говоре преживели логираши.

Милан Пјевић: „Није да су само клали, него су пекли, кували, правили сапун од људи“

Мара Ковачевић: „Живе људе утерају у пећ“

Душан Новаковић: „Сви су имирали од глади, сви су били сами костури, кожа и кост“

Није чудо те је Јасеновац назван фабриком смрти!

Српска православна црква  је 22. април ставила у црквени календар као посебан датум. Тога дана се, као и 28. јуна (Косовски бој) и 24.марта (почетак НАТО агресије) служи заповедни парастос! Дан пробоја јасеновачких логораша, 22.април 1945.године, прерастао је у црквено-литургијски празник, као и 13.септембар када читава Православна црква слави Мученике јасеновачке!

Остаје на будућим српским нараштајима завет на незаборав свих оних невино пострадалих за своју веру, отаџбину и слободу. Нека је вечна слава свим жртвама геноцида над Србима, а Јасеновац и пробој из логора смрти су највећи и најстрашнији симболи овога зла који је у прошлом веку задесио наш народ и нашу земљу.

About the author

Related

Оставите одговор