GODIŠNJICA NATO AGRESIJE: SRBIJA NEĆE OPROSTITI!

Srbija 24. marta obeležava 19. godina od početka NATO agresije na svoju suverenu teritoriju i nevino oklevetani narod. Mimo odluke UN, Severnoatlantska vojna alijansa uzela je samovoljno bič (ne)pravde u svoje ruke i stravičnim udarima po Srbima otpočela završnu fazu „demokratizacije“ divljih balkanskih naroda. Direktno rušeći sve norme međunarodnog prava, a uzimajući fabrikovane zapadne medijske izveštaje kao merilo istine u građanskim ratovima vođenim u bivšoj SFRJ, NATO je izabrao stranu.

Politički i vojni planeri bacaju oko prema Kosovu i Metohiji, južnoj srpskoj pokrajini gde je u prošlosti dolazilo do međunacionalnih ekscesa, provociranih od strane albanskih separatista i ekstremista. Na Kosovu i Metohiji nalazi se plodno tlo za sejanje razdora između Srba i albanske nacionalne manjine. Kreće se u finansiranje terorističkih grupa, formiraju se političke ćelije separatističkog, političkog pokreta,aktiviraju se stari iredentisti i albanski ekstremisti.U rad se uključuje provereno ljudstvo na KiM,u susednoj Albaniji i među ekstremnom albanskom emigracijom.U funkciju antisrpskog delovanja stavljaju se i kriminalne strukture albanske mafije,agentura stranih obaveštajnih službi i debelim novcem plaćene lobističke grupe na zapadu,među političkom elitom i uglednim medijskim kućama.Propaganda protiv srpskog „aparthejda“ prema Albancima na Zapadu i teror novoosnovane OVK na Kosovu i Metohiji deluju jedinstveno. Poslednji čin u komadanju Srbije je spreman.

Na agresiju nije trebalo dugo čekati. NATO je udario po ciljevima naše armije 24.marta 1999.godine u 20.00 časova. Formacije neprijateljskih aviona i krstarećih raketa uočene su na vreme. Srpska PVO dejstvovala je brzo i efikasno, neprijatelju su naneti gubici u prvom naletu. Naši borbeni efektivi ostali su praktično neokrnjeni. Plan NATO-a bio je da u prvih nekoliko dana slome otpor armije i policije. Taj plan se ubrzo pokazao kao nemoguć. Naša vojska bila je tehnološki inferiorna u odnosu na 19. zemalja NATO alijanse, ekonomski i vojni kapaciteti suprotstavljenih snaga bili su stotinama puta veći u korist agresora. Međutim, staro ratno pravilo – da u ratu nikada ništa ne ide po planu, pokazalo se u najboljem svetlu tokom ove neravnopravne borbe Davida i Golijata. Sistem veze srpskih snaga ostao je funkcionalan tokom čitavog rata, jedinice PVO pružale su neprestan i žilav otpor,moral boraca bio je na najvišem mogućem nivou. Stanovništvo Srbije neodstupno je stajalo na liniji otpora agresoru, sumnje u poraz nisu postojale ni u mašti. Čitava Srbija disala je kao jedan čovek.

Umesto vojnih ciljeva i jedinica srpske vojske i policije, koji su se pokazali nedostupnim za uništenje, NATO prelazi na sledeću fazu delovanja protiv Srbije.

Udarima sa distance, uništavati civilnu infrastrukturu i time psihološki uticati na ishod rata. Mimo svih ratnih konvencija,mete postaju civilna naselja, pijace, bolnice, mostovi, vozovi sa civilima, elektroenergetski sistem Srbije, fabrike koje ne proizvode vojnu opremu i materijal, čak i strane ambasade…

Bombe i rakete zasipaju centralne zone srpskih gradova, hemijska postrojenja radi izazivanja ekoloških katastrofa, porodilišta i saobraćajnice. U delu međunarodne zajednice javlja se nezadovoljstvo. Stotine hiljada antiratnih aktivista protestuje širom svetskih i evropskih prestonica zahtevajući momentalni prekid agresije na suverenu evropsku državu koja nikoga nije ugrozila, već se samo brani od nametanja tuđe volje i diktata.

Diplomatskim naporima Rusije, početkom juna 1999.godine dolazi do sporazuma o prekidu neprijateljstava. U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija izglasana je rezolucija 1244 po kojoj Kosovo i Metohija ostaju sastavni deo Srbije i Jugoslavije. Status pokrajine ne može se menjati jednostranim aktima, a Srbiji se omogućava pravo na vojno prisustvo svog osoblja na Kosovu i Metohiji. Vojno – tehničkim sporazumom iz Kumanova definisano je postepeno povlačenje iz pokrajine i njihova zamena snagama UN, kao garanta sigurnosti za sve žitelje Kosova i Metohije. Na Kosmet je nakon povlačenja naših snaga bezbednosti locirano oko 50.000 vojnika iz 39. svetskih država. Uz našu vojsku, iz straha od terorističke OVK, povuklo se i 250.000 kosmetskih Srba. Još toliko ostalo je da živi na Kosmetu u teškoj neizvesnosti.

Rat za Kosovo i Metohiju 1999.godine ostaje zauvek svetla tačka u srpskoj vojničkoj istoriji. Naše oružje ostalo je svetlo, naš obraz ostao je čist pred naraštajima koji dolaze. Važno je napomenuti da tokom agresije neprijatelj nije zauzeo ni jedan metar naše teritorije!

Ma šta se dešavalo,ma šta se govorilo – Kosovo i Metohiju niko i nikada ne može izvući iz državnih okvira Srbije. Herojska odbrana oružjem svedoči o tome, svaki pali borac je deo državnog suvereniteta Srbije na Kosmetu. Ono što se silom otme, obično se silom i vrati!

Nama danas, nakon 19 godina od sramne agresije na našu zemlju, ostaje da se poklonimo senima onih koji više nisu sa nama. Oni su ostali na granicama Srbije kao nemi svedoci pravedne borbe za viši cilj, ali se takođe nalaze i u srcima svih Srba koji njihov podvig neće zaboraviti.

 

About the author

Related

Ostavite odgovor